E-dnevnici - (ne) sistemsko rešenje

Praksa korišćenja e-dnevnika pokazuje svoje prednosti i mane implementacije naprednih tehnika automatizacije sistema ocenjivanja učenika u osnovnim i srednjim školama.

Tokom 2006. godine i u narednom polugodištu sve veći broj osnovnih i srednjih škola počinje sa primenom elektronskih dnevnika. Na prvi pogled jednostavno i veoma korisno rešenje praćenja ocena učenika, gde roditelji imaju mogućnost da od kuće putem Interneta prate ocene svoje dece, nailazi na opravdane probleme nastavnika.


Naime, većina osnovnih i srednjih škola nema sopstveni informacioni sistem, koji se u osnovi zasniva na mreži kompjutera koji bi trebalo da imaju programe za upravljanje poslovnim procesima u školama, i koji su dostupni većini nastavnika za rad. Većina škola ima na raspolaganju samo nekoliko kompjutera za nastavnike, gde se pri upisu ocena stvara gužva i nervoza zbog gubitka vremena, jer ne mogu svi nastavnici u isto vreme koristiti mali broj kompjutera koji im je na raspolaganju. Takođe, naručioci softvera uglavnom su zabranili unošenje ocena van škole, putem Interneta za one nastavnike koji od kuće imaju pristup.

Nezadovoljstvto koja se stvorilo na početku primene elektronskih dnevnika u direktnoj je vezi sa ne-sistemskim pristupom informatizacije osnovnih i srednjih škola. Da bi sistem primene naprednijih rešenja upravljanja poslovnim procesima u školama funkcionisao na način smanjenja opterećenja nastavnika i povećanja efikasnosti rada, potrebno je prvo kreirati interne kompjuterske mreže koje nastavnici mogu jednostavno da koriste u adekvatnom vremenu. Sa druge strane, eksplicitnom zakonskom regulativnom (tumačenja Zakona i pod-zakonska akta) trebalo bi definisati prelazak sa klasičnih sistema vođenja dnevnika, na elektronske dnevnike. Ono što se trenutno dešava jeste povećanje birokratskih poslova nastavnika, koji su u obavezi da paralelno vode klasične i elektronske dnevnike.

Praksa pokazuje da ima manje problema sa primenom e-dnevnika u onim školama gde su nastavnici tehničkog obrazovanja i kompjutera edukovaniji, imaju samo-inicijativu i podršku direktora. U školama gde nema internog interesovanja za primenu novih tehnologija situacija je značajno drugačija, i navedeni problemi dolaze do svog punog izražaja.

Aktuelna dešavanja oko uvođenja novih tehnologija u školstvo samo pokazuju u praksi nedorečenost i ne-sistematičnost zakonodavaca u ovoj oblasti. Navedeno samo potvrđuje potrebu mnogo detaljnijeg pristupa obradi implementacije Zakona u praksi. Nije dovoljno brzo donositi Zakone, već ih je potrebno dovesti u izradi do kraja, tj. do nivoa objašnjenja njihove konkretne implementacije u domaćoj praksi.

Dragan Varagic

Izvor: Mysurfer.biz