Internet će smanjiti redove ispred šaltera

Posle uspešnog razvoja u evropskim zemljama, elektronska uprava i u Srbiji.

Dobijanje dokumenata putem Interneta ne znači da svi moraju da koriste elektronske servise, nego da oni postoje kao opcija klasičnim procedurama

Vađenje najrazličitijih dokumenata putem Interneta, plaćanje poreza uz nekoliko klikova mišem ili podnošenje zahteva za vizu na isti način pre samo deset godina delovalo je kao nemoguće. Ipak, danas se u mnogim zemljama veliki deo ovih poslova obavlja upravo elektronskim putem, a takozvana elektronska uprava se razvija i u Srbiji.

- Zavod za informatiku i Internet bavi se razvojem elektronske uprave. Naš zadatak je da unapredimo i podržimo razvoj elektronskih usluga za građane, privredu, vladin i nevladin sektor. U naš mandat spada i unapređenje korišćenja Interneta u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi. Zbog toga smo u nekoliko proteklih meseci uradili snimanje trenutnog stanja internet prezentacija državnih organa, elektronske servise koji se nude i parametre korišćenja Interneta - kazala je Marija Kujačić, rukovodilac Grupe za razvoj elektronske uprave Zavoda za informatiku i Internet.

U Zavodu je urađena analiza sadašnjeg stanja, a rezultati su objavljeni u brošuri "Unapređenje, razvoj i standardizacija Internet prezentacija državnih organa".

- Elektronska uprava podrazumeva onlajn servise i interakciju s građanima, firmama i svim ostalim društvenim subjektima. Prema evropskoj kategorizaciji, elektronski servisi mogu imati više nivoa sofisticiranosti - pružanje informacija, preuzimanje dokumenata, elektronsko podnošenje dokumenata i kompletnu onlajn uslugu - objasnila je Kujačićeva.

Ona je dodala da bi opredeljenje e-uprave trebalo da bude: građanin na prvom mestu i da sajtovi moraju da budu orijentisani ka korisnicima i njihovim životnim situacijama.

- Na primer, korisniku se može pružiti informacija o tome šta mu je sve potrebno kako bi dobio izvod iz matične knjige rođenih ili platio porez. Cilj nam je bio da razvoj elektronske uprave postavimo što jednostavnije i za sada obezbedimo osnovne elektronske servise. Prema standardima EU, to je 20 onlajn servisa - 12 za građane i osam za biznis korisnike - objasnila je Marija Kujačić.

Najviše pažnje izazvala je lista najposećenijih sajtova jer ona pokazuje koliko sajt odgovara potrebama korisnika.

- Elektronska uprava ne znači da svi moraju da koriste elektronske servise, nego da oni postoje kao opcija klasičnim procedurama koja može da skrati vreme i smanji troškove, istovremeno povećavajući efikasnost i kvalitet usluge - kazala je Marija Kujačić.

Sa druge strane, dodaje ona, obavljanje poslova onlajn znači i materijalnu uštedu, ali i smanjivanje prostora za korupciju. Iskustva zemalja koje su uvele elektronske javne nabavke pokazuju da se uz smanjenje korupcije može pružiti podrška malim i srednjim preduzećima da učestvuju u poslovima sa državom koja jeste jedan od najvećih potrošača.

- Elektronska uprava takođe pruže bolji kvalitet usluga. Dok, na primer, službenik na šalteru može da zaboravi da vam da neku informaciju, izostavi da kaže da su neka dokumenta potrebna, kada se ista procedura obavlja elektronski procenat grešaka je minimalna - rekla je Kujačićeva.

Postoje dobri primeri kako se elektronska uprava uspešno može promovisati, s obzirom na to da mnogi nisu skloni tehnologijama i promenama u načinu kako komuniciraju sa državom.

- Dobar je primer Brazila i Vijetnama, pošto ove zemlje imaju odličan sistem elektronskih javnih nabavki koji bi mogao da se primeni i kod nas. Kod njih je obavezno da se jedan procenat elektronskih javnih nabavki prepusti malim i srednjim preduzećima - objasnila je Kujačićeva. Razvijenost elektronske uprave na lokalnom nivou je veoma različita - dodala je ona.

- Strategija razvijanja lokalne e-uprave zasniva se na formiranju uslužnih centara preko kojih bi se uspostavila komunikacija među različitim organizacionim i tehnološkim rešenjima koja realno postoje. Ideja je da se napravi interfejs koji bi omogućio da različiti sistemi međusobno komuniciraju i funkcionišu kao celina - kazala je Kujačićeva.

Projekat "Lokalna e-uprava", dodaje, tek je na početku. Planira se intenzivna saradnja i komunikacija između svih zainteresovanih subjekata. Ovaj projekat ima veliki značaj u kontekstu razvijanja informacionog društva u Srbiji.

- Estonija je zemlja koja je najbrže ispunila većinu zahteva koje postavlja uvođenje informacionog društva - kazala je Marija Kujačić. Makedonija je, objašnjava ona, uspostavila školsku Internet mrežu, a to su uspeli zahvaljujući finansijskoj pomoći USAID-a i bezrezervne podrške s vrha izvršne vlasti.

A. I.

Izvor: Glas Javnosti