Kako se plaća godišnji porez?

Ako ste zarađivali mesečno u 2006. oko 1.150 evra, a za godinu dana oko 13.800 evra, moraćete uskoro da izmirite porez državi. Poreski obveznici imaju pravo na lični odbitak u iznosu od 40 odsto od prosečne godišnje zarade. – Ukupan iznos olakšica ne može biti veći od polovine prihoda na koji se plaća porez.

Posle smanjenja limita za godišnji porez na dohodak građana sa četvorostruke na trostruku godišnju prosečnu zaradu, poreski savetnik će postati jedno od najtraženijih i najbolje plaćenih zanimanja. Većini srpskih biznismena će takvi stručnjaci biti veoma isplativi i najbolji prijatelji. Od stručnjaka za najbezbolnije prolaženje kroz poreske lavirinte očekivaće se da svoje poslodavce upute u sve tajne poreskih odbitaka i olakšica, kako bi gazdi ostalo što više od stečene zarade. Jer, ako tokom cele godine uredno izmiruju poreske obaveze prema državi, mnogi se pitaju zašto bi na kraju morali da daju još 10 odsto od ukupnog godišnjeg prihoda.

Poslovni ljudi u Srbiji koji su imali tu sreću da im plata u 2006. godini bude tri puta veća od proseka – što znači da su mesečno kući nosili oko 1.150 evra, a za godinu dana oko 13.800 evra, moraće uskoro da izmire porez državi. I to tako što će do sredine marta Poreskoj upravi podneti prijave za godišnji porez na dohodak građana, čiji limit iznosi 1,14 miliona dinara.

U suprotnom, protiv njih će biti podnete prekršajne i krivične prijave. Ukoliko bi, pojašnjavaju u Poreskoj upravi, obveznici „prevideli” da podnesu prijavu za iznos veći od 100.000 dinara, sledi im krivična prijava, jer se u tom slučaju već sumnja u pokušaj utaje poreza.

Smanjen limit

Za razliku od 2006. godine, kada su porez na ukupan prihod stečen u prethodnoj godini prijavljivali oni čija su primanja u 2005. bila četiri puta veća od godišnjeg proseka u Srbiji, sada je limit smanjen na trostruku godišnju prosečnu zaradu. Smanjenje cenzusa sa 1,2 miliona dinara na ovogodišnjih milion dovešće do povećanja broja obveznika koji plaćaju porez na deo ukupnog prihoda stečenog u 2006. godini a koji premašuje navedeni neoporezivi deo. Na zarade od 1,14 do 2,28 miliona dinara porez će se plaćati po stopi od 10 odsto, a na zarade veće od ovog iznosa po stopi od 15 procenata.

Prema zakonskim izmenama, od sredine prošle godine, porez na dohodak građana plaćaju sva fizička lica koja tokom kalendarske godine ostvare dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne zarade po zaposlenom u Srbiji. U Poreskoj upravi podsećaju da se moraju prijaviti zarade stečene po svim osnovama. Dohotkom se smatra godišnji zbir zarada, oporezivi prihod od samostalne delatnosti, autorskih, srodnih i prava industrijske svojine, prihod od nepokretnosti, davanja u zakup pokretnih stvari, od osiguranja lica, oporeziv prihod sportista i sportskih stručnjaka, kao i drugi prihodi oporezivi u inostranstvu. U dohodak stranca – rezidenta ulaze samo zarade, ne računajući i dodatna primanja.

Računanje osnovice

Da bi barem orijentaciono znali koliko će na kraju godine morati da plate porez na dohodak, poreski obveznici moraju da izračunaju svoju poresku osnovicu koja predstavlja razliku između ostvarenog dohotka i ličnih odbitaka.

Svaki poreski obveznik ima pravo na lični odbitak u iznosu od 40 odsto od prosečne godišnje zarade, što za prošlu godinu iznosi oko 152.000 dinara. Povlastice postoje i za svako izdržavano lice, pa zakon i tu propisuje odbitke u iznosu od 15 odsto prosečne zarade za 2006. godinu, a to kada se preračuna iznosi oko 57.000 dinara.

Ukupan iznos odbitaka ne može biti veći od 50 odsto dohotka za oporezivanje.

Primera radi, ako se zna da je minimum za oporezivanje 1.140.000 dinara, a ostvareni dohodak 1.500.000, lični poreski odbici će iznositi 152.000 dinara, po osnovu dva izdržavana člana – deca, stari roditelji – 114.000, što je ukupno 266.000 dinara. Poreska osnovica, odnosno razlika između ostvarenog dohotka i ličnih odbitaka iznosi 96.000 dinara, a porez od 10 odsto u tom slučaju 9.400 dinara.

Najgore će, svakako, proći samci, odnosno oni koji nikoga ne izdržavaju, jer onaj ko izdržava dve ili više osoba ima pravo na poveći odbitak.

Ukoliko su i muž i žena imali tu sreću da dobro zarađuju tokom cele prošle godine, za izdržavane članove porodice može ostvariti odbitak samo jedno od njih dvoje. Kada se ovakva poreska politika ima u vidu, jasno je da scene iz američkih filmova gde se čuvaju računi za kupljenu robu, pa i za odeću koja se nosi na hemijsko čišćenje, kako bi se na kraju godine priložili kao dokaz o sopstvenoj potrošnji i za toliko umanjio godišnji porez, u Srbiji još dugo neće pronaći svoje mesto. Jer, da bi ovaj sintetički porez mogao da se „primi” na srpsko tle, u poreskoj politici mora još mnogo toga da se menja.

I stranci dužni da plate

U Poreskoj upravi kažu da su za 2005. godinu podnete 11.973 prijave za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana. Za ukupan prihod stečen u toj godini porez je platilo 10.918 obveznika. Odnosno, toliko je bilo onih čija su godišnja primanja premašivala tadašnji limit od oko 1,2 miliona dinara. Ukupna poreska osnovica godišnjeg poreza na dohodak građana za 2005. godinu bila je 11,3 milijarde dinara na koju je utvrđen porez po stopi od 10 odsto u iznosu od 1,1 milijardu dinara.

Najviše prijava stiglo je iz Beograda – 6.726, Novog Sada – 2.332, Kragujevca – 984 i Niša – 886, dok je najviši oporezovani dohodak u iznosu od 173.825.475 dinara prijavio jedan „specijalni savetnik”.

Ove godine dažbinu državi bi trebalo da plati oko 13.000 uspešnih poslovnih ljudi, budući da se očekuje da je bar toliko njih zaradilo više od milion dinara za celu 2006. godinu.

Za razliku od domaćih biznismena, za strance koji rade u Srbiji ili naše koji su bili na radu u inostranstvu, limit za prijavu godišnjih poreza na dohodak građana je veći i iznosi pet prosečnih republičkih plata.

Dakle, stranci koji su u Srbiji zarađivali mesečno bar oko 1.500 evra, što znači da su za godinu dana svoj konto uvećali za oko 18.000 evra, moraće takođe da plate porez državi.

Cenzus za strance iznosi 1,6 miliona dinara, potvrđuju u Poreskoj upravi, napominjući da će svi oni čija su primanja lane bila veća od 2,5 miliona dinara platiti još veći porez – od 15 odsto. Ovo zbog toga što su njihove mesečne plate premašile osmostruku godišnju zaradu. Inače, ovaj limit je sa desetostrukog iznosa, koliki je bio prošle godine, sada prepolovljen.

Primera radi, ako je neko ostvario dohodak od oko četiri miliona dinara, a minimum za oporezivanje je 1.140.000 dinara, poreski odbici za izdržavane članove 266.000 dinara, poreska osnovica će biti 2.594.000 dinara. U tom slučaju, na ime poreza državi će morati da se 389.000 dinara.

Kazne do 50.000 dinara

Posle zakonskog smanjenja osnovice za oporezivanje očekuje se da će za prošlu godinu porez na dohodak platiti više od 20.000 onih koji su „imali dobar biznis u rukama”, odnosno svaki onaj obveznik koji je mesečno u koverti kući nosio više od pomenutih 1.150 evra.

Smanjenje limita za oporezivanje treba da poveća broj onih koji će na svoje godišnje prihode platiti porez. I tako, između ostalog, nadomesti manjak u budžetu nastao zbog smanjenja poreza na zarade za dva procenta poena.

Svako fizičko lice koje ne podnese poresku prijavu, ili je ne preda na vreme, kao i oni koji je ne dostave nadležnom poreskom organu ili u prijavi ne navedu tačne podatke od kojih zavisi visina poreza, biće kažnjeno za prekršaj novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.

Iako se očekivalo da će se propisati mnogo veće kazne za pokušaj utaje poreza, za sada sve ostaje po starom. Što će većini koji su „na crno” stekli veliku zaradu tokom prošle godine dobro doći. Mnogima od njih se više isplati da plate kaznu od 50.000 dinara nego porez na godišnji ukupan prihod, jer ima slučajeva kada su obaveze prema državi mnogo veće od propisanih sankcija.

U Poreskoj upravi podsećaju da će se bilo ko od onih koji pokušaju da utaje porez na zarade teško provući, jer se od prošle godine radi unakrsna procena stečene imovine i godišnjih primanja. Tako je sada veća verovatnoća da se sazna koliko je neko zaista zaradio, jer se procenjuje vrednost stečene imovine. Ako su prijavljivana primanja daleko manja od procenjene vrednosti stečene imovine kojom imućniji građanin raspolaže, on će sigurno biti pozvan u Poresku upravu da dokazuje kako je došao do tolikog imetka.

Za poslednje četiri godine, kako potvrđuju u Poreskoj upravi, podneto je oko 2.500 krivičnih prijava. Od toga je odbačeno oko 100 kao neosnovano, sudski epilog je dočekalo tek 287, da bi na kraju samo sedam krivičnih prijava završilo osuđujućim bezuslovnim kaznama zatvora u trajanju od dva do šest meseci.

Ali među ovih sedam nema nekih značajnijih iznosa utajenog poreza. Nažalost, veliki broj pravih utajivača poreza u Srbiji nikada ne dođe pod udar poreznika.

Traži se poreski savetnik

Iako je zvanje poreskog savetnika sve popularnije kako u Evropi tako i u Americi, u Srbiji zvanično imenovanje i postavljenje na ovo radno mesto još nije zakonom regulisano. Naime, još pre nekoliko godina je predloženo da se ovo zanimanje uvede i kod nas, ali se niko od zvaničnika nije osetio prozvanim da to i učini.

Kako se saznaje, za radno mesto poreskog savetnika potrebno je polaganje posebnih ispita i prolazak kroz obuku koja traje više od pola godine. Bez obzira na to, u Srbiji već postoje konsultantske kuće koje, kako se saznaje, nude upravo ovakvu vrstu pomoći. Međutim, u Srbiji je gotovo nemoguće da se plati niži porez od propisanog. Jer, postoje zakonom tačno određene olakšice na osnovu kojih se umanjuje godišnji porez. Sve izvan toga bio bi pokušaj utaje poreza.

Jasna Petrović

Izvor: Politika