Konkurencija kroji tržište

Po procenama Svetske banke, do 2012. godine Srbija bi, ukoliko se drži uobičajenih standarda, mogla da ima samo sedam do osam banaka jer je prema tim merilima dovoljna jedna banka na svakih milion stanovnika

Prema nekim međunarodnim standardima, posle deset-petnaest godina tranzicije uobičajeno je da u tim zemljama postoje četiri banke na milion stanovnika. Po toj računici, Srbija bi za nekoliko godina trebalo da ima oko 25 banaka. Međutim, po procenama Svetske banke, do 2012. godine Srbija bi, ukoliko se drži uobičajenih standarda, mogla da ima samo sedam do osam banaka. Naime, prema tim merilima, dovoljna je jedna banka na svakih milion stanovnika.

Danas u Srbiji posluje 38 banaka, ali u suštini 31 budući da je proces pripajanja, odnosno preuzimanja, u nekima od njih upravo u toku. Pre samo pet godina na tržištu je postojalo više nego dvostruko banaka u odnosu na sadašnji broj, ali je čitav sistem bio, kako kažu ekonomisti, kontaminiran i nelikvidan. Smanjenje broja banaka išlo je paralelno sa poboljšanjem stanja u celom sistemu, pa i pored toga što još negde oko trećine bankarske aktive spada u rizičnu, slobodno se može reći da je situacija iz temelja preokrenuta. O tome možda najbolje govori to da je ukupna bilansna suma koja je zatvaranjem četiri najveće državne banke svedena tek na jednu trećinu dotadašnje, za samo tri godine vraćena na nivo iz 2002. godine. Ali, za razliku od tada, uz bitno izmenjenu vlasničku strukturu i sada je učešće stranog kapitala na tržištu više nego dominantno.
Prvih pet

Prema podacima s kraja septembra 2006. godine, samo prvih pet banaka učestvuje na tržištu sa 49,3 odsto, dok prvih deset banaka zauzima 67,8 odsto ukupnog tržišta. Među prvom petorkom po ukupnoj aktivi od domaćih banaka je samo Komercijalna banka, a među prvih deset njoj se priključuje i AIK banka iz Niša koja je i ove godine, kao i lane, rekorder po ostvarenom profitu.

Očito, i u Srbiji se dogodilo ono što se dešavalo u svim zemljama u tranziciji. Strani kapital koji je ušao na bankarsko tržište doprineo je izgradnji uređenog, efikasnog i konkurentnog bankarskog sistema. Pri tom, taj kapital nije u nekim evropskim razmerama preterano veliki. Danas bilansna suma bankarskog sektora Srbije dostiže svega 13,4 milijarde evra, a to što je relativno brzo rasla govori najviše o potencijalu ovog tržišta, na koje računaju igrači koji su već na njemu, najavljujući povećanje sopstvenog učešća za bar desetak procenata u narednim godinama. Ali, ako je 2004. godine ukupna aktiva srpskog bankarstva bila ravna aktivi Hipo Alpe Adrija banke u Klagenfurtu, ona je danas na nivou jedne Sanpaolo IMT banke iz Torina, odnosno još ne dostiže ni deseti deo ukupne aktive bilo kog osnivača pet najboljih banaka u Srbiji.

Ograničenja i rast

Rast bankarskog sektora u 2007. godini biće, sa jedne strane, pod uticajem veoma oštre konkurencije između postojećih i novih banaka koje zbog kasnijeg ulaska na tržište žele da ostvare brži rast tržišnog udela i opravdaju cenu akvizicije, procenjuju u Raiffeisen banci a.d.
Sa druge strane, novi Zakon o bankama, čije restriktivne mere (naročito u delu klasifikacije potraživanja i tretmana određenih obezbeđenja plasmana), kao i ograničenja rasta kredita stanovništvu na 200 odsto osnovnog kapitala, usloviće, možda, nešto sporiji rast kreditiranja od planiranog. Takav razvoj će svakako biti privremenog karaktera dok banke ne prilagode svoju organizaciju i poslovanje novim zakonskim zahtevima.
Zbog visoke stope obavezne rezerve na devizne izvore, banke će se usmeriti na jačanje dinarskih izvora, a sa vremenom ponuditi i kreditiranje u domaćoj valuti, smatraju u Raiffeisen banci a.d.
Što se tiče broja banaka, trend smanjenja broja banaka, koji je započet u prethodnim godinama, biće nastavljen i u 2007. godini, prvenstveno spajanjem na lokalnom nivou banaka sa istim vlasnikom, kao i spajanjem banaka čije su se banke - vlasnici spojile na globalnom nivou (Banca Intesa a.d. i Panonska banka a.d.). U pogledu privatizacije preostalih banaka u državnom vlasništvu, očekuje se da će taj proces biti završen do sredine 2008. godine.
Raiffeisen banka a.d. će nastojati da potvrdi svoju lidersku poziciju na domaćem bankarskom tržištu, pružajući i dalje vrhunski servis svojim klijentima u svim sektorima, i starajući se da dalji dinamični razvoj mreže filijala omogući što većem broju novih klijenata kvalitetnu uslugu.

Naime, samo šest banaka u Srbiji danas ima bilansnu sumu veću od 45 milijardi dinara a one drže 53,9 odsto tržišta. U grupi onih čija je bilansna suma između 20 i 45 milijardi dinara nalazi se osam banaka, jedna više nego krajem leta, i one drže 23,7 odsto tržišta. Najviše banaka spada u kategoriju onih koje imaju bilansnu sumu između 10 i 20 milijardi dinara ali tih devet banaka učestvuje na tržištu sa 14,3 odsto. Osam banaka čija je bilansna suma između pet i 10 milijardi dinara i sedam banaka koje imaju do pet milijardi dinara na svojim računima, ukupno zauzimaju tek oko osam odsto srpskog bankarskog tržišta.

Veliki i mali

Ni jedna od banaka, pa čak i one najveće kao Rajfajzen, Banka Inteza ili Hipo grupa, pojedinačno nema ni u jednoj od kategorija koje se posmatraju u međunarodnim analizama, veće učešće od 15 odsto.

– Da li će se tu nešto menjati, da li će doći do spajanja banaka koje sada funkcionišu na našem tržištu, teško je reći. Lično mislim da neće jer već 85 odsto tržišta kontrolišu strani investitori. Verovatno će se za godinu ili dve, broj banaka smanjiti za jedno četiri-pet, ali i dalje će Srbija ostati sa tridesetak banaka, možda čak i 35, u relativno dugom periodu. To nije tako mnogo banaka za jedno ovakvo relativno malo tržište. U svetu, naime, ima zemalja koje imaju mnogo banaka, ali samo desetak njih drži tržište, a ostale su male lokalne banke. Takav je slučaj u Americi gde ima preko 1.000 malih banaka u koje ljudi idu po navici, zato što imaju poverenje u njih jer dobro rade to što njima treba, objašnjava svoj stav ugledni bankar Budimir Boško Kostić.

To, međutim, ne isključuje povećanje konkurencije među bankama. Ali, kada se govori o njihovom budućem osvajanju tržišta, suština je, po Kostićevom mišljenju, govoriti o tome da taj prostor treba tražiti u još uvek malom učešću bankarskog sektora Srbije u GDP. Ono iznosi tek negde oko četrdesetak odsto, slično kao i u zemljama u okruženju, dok je u modernim i razvijenim ekonomijama taj procenat daleko veći i povećava se u skladu sa širenjem broja usluga i proizvoda koje banke nude. Prema međunarodnim standardima, rast kredita od jedan odsto GDP dovodi do povećanja od 0,4 odsto samog GDP. Ako se banke koje posluju na našem tržištu budu držale principa da se u sve većoj konkurenciji za bolju poziciju i veći deo tržišnog kolača bore šireći svoju paletu proizvoda, što podrazumeva da ti proizvodi moraju da budu i jeftiniji, onda se zaista može govoriti o značajnom prostoru za jačanje bankarskog sektora, što ne isključuje i njegovo ukrupnjavanje, ocenjuje Kostić.
Jaka konkurencija

I Božidar Đelić, doskorašnji predsednik Upravnog odbora Meridijan Agrikol banke, ne gleda na budućnost bankarskog tržišta Srbije isključivo u povećanju konkurencije kroz smanjenje broja učesnika. On smatra da je sadašnji broj igrača skoro idealan veličini našeg tržišta a bankarska konkurencija već žestoka, na šta ukazuje i detalj o porastu gubitaka u bankarskom sektoru. Naime, posle prošlogodišnjeg viška od preko 7,2 milijarde dinara, na polugodištu je gubitak iznosio 3,7 a nakon devet meseci 4,4 milijarde dinara.

Neke banke su u gubitke ušle zbog organskog širenja, neke možda i zbog ulaska u poslove po ceni koja se pokazala neracionalnom, ali po opštem uverenju bankara najveći deo gubitaka je nastao kao posledica mera NBS oko obaveznog rezervisanja sredstava. U svakom slučaju, u gubitku je bila 21 banka a na dobitku 17 banaka. Zanimljivo je da je učešće kursnih razlika na strani prihoda bilo 61,5 a na strani rashoda 59,2 odsto, iz čega bi se mogao izvući zaključak da kurs, ipak, nije bio ključni razlog lošijeg finansijskog poslovanja bankarskog sektora u celini.

Tuđa iskustva

Iskustvo zemalja koje su, kao i mi, prošle kroz reformu bankarskog sistema pokazuje da u Hrvatskoj danas ima tridesetak banaka a 1998. godine ih je bilo 60, u Češkoj je taj broj od 1997. do 2004. godine sa 50 revidiran na 35, u Mađarskoj sa 45 na 36, u Poljskoj sa 83 na 60, u BiH sa 63 na 33 banke. Naravno, uz pitanje koliko je pojačana konkurencija dovela do snižavanja cena bankarskih usluga i proizvoda, neminovna su bar još dva. Prvo je, da li to što na svim ovim tržištima manje-više dominira nekoliko najznačajnijih evropskih banaka dovodi do kartelizacije u bankarskom sektoru, možda čak i kada se gleda ceo region centralne, odnosno jugoistočne Evrope, a drugo, da li banke imaju monopolsku ulogu u finansijskom sektoru.

– Prvih pet banaka kod nas već ima 50 odsto tržišta i u dogledno vreme mislim da će pet do sedam prvih banaka imati 70 ako ne i 75 odsto tržišta. Dakle, određena koncentracija će se desiti. Ali, nema razloga da se misli da nam je potrebno recimo samo šest banaka. No, to ne znači da neće biti velikog pritiska na manje banke da se specijalizuju, da prihvate činjenicu da ne mogu da budu banke koje će se baviti svim poslovima, ali da mogu da budu bolje u nekom segmentu ili proizvodu, da na neki način kroz to mogu da zauzmu tržište i konkurišu većima i snažnijima, objašnjava Đelić ocenjujući da će doći do nekog prirodnog ukrupnjavanja banaka, ali ne i do drastičnog smanjenja na samo nekoliko velikih banaka. Po njegovoj proceni, možda bi optimalan broj banaka u budućnosti bio 20-25.
Pozitivan signal

Za analitičare je, međutim, već sam rast bilansne sume srpskog bankarstva veoma indikativan podatak. Činjenica da je za godinu dana ona uvećana za 298, a u poslednja tri meseca za čak 72 miliona, evra više je nego pozitivan signal koji govori da se okončanjem procesa privatizacije ne zaustavljaju reforme u bankarskom sektoru. Štaviše, porast kapitala njima ukazuje i na moguće pravce kretanja budućih promena u bankarskom sektoru. Trenutno je i dalje najprofitabilnije povećavati plasmane i to kako prema stanovništvu tako i prema privredi. Otuda preko 60 odsto rasta kapitala banaka ide u tom pravcu, a procene su da će i u narednih bar pet godina biti isto. Veoma isplativom se pokazuje i kupovina državnih hartija od vrednosti i zato ne čudi što su se banke u Srbiji daleko više nego ranije orijentisale i na te poslove, ali kako će se tu stvari odvijati zavisi od profita koji ove hartije budu ubuduće donosile.

Iznenađenje sigurno ne predstavlja ni podatak da je čak 84 odsto bankarskog kapitala pristizalo iz pozajmljenih izvora dok je samo 16 odsto sredstava predstavljalo ili sopstveni kapital banke ili kapital prikupljen iz sopstvenih izvora finansiranja, odnosno depozita. Po oceni analitičara, trebalo bi očekivati brži rast domaće štednje, uz smanjenje zaduživanja u inostranstvu. Ali, tempo ovih promena nije lako odrediti i on ne zavisi samo od ambicija banaka. U svakom slučaju, s obzirom na potencijal njenog privrednog rasta, a samim tim i životnog standarda, u Srbiji će i nadalje postojati velika glad za kreditima, a iz kojih izvora će ti krediti biti finansirani zavisi u velikoj meri od ekonomske politike koja bude vođena u zemlji i razvojnih ambicija banaka.
Nema kartela

Za devet meseci ove godine bankarski sektor u Srbiji je obezbedio 93 milijarde dinara ili 21,3 odsto više kredita nego godinu dana ranije. Od toga je 61,9 odsto kredita plasirano u privredu, u koju je ušlo preko 44 milijarde dinara ili 16 odsto više nego lane u istom periodu. Stanovništvu je odobreno 53 milijarde dinara kredita ili čak 43 odsto više nego pre godinu dana. Iako je evidentno da su mere NBS uticale na to da se kreditna aktivnost banaka prema privredi u trećem kvartalu ove godine smanji za jedan odsto u odnosu na aktivnost koja je bila zabeležena do polovine godine, a stanovništvu, uprkos svemu, odobri 10 odsto više kredita nego u prvoj polovini godine, ovi podaci idu u prilog onima koji su uvereni da prostora za širenje udela na tržištu zaista ima. Pogotovo za prvih pet banaka koje danas praktično odobravaju 48,8 odsto svih kredita, odnosno prvih deset sa rang-liste koje odobravaju 67,9 odsto svih kredita.

Veoma je slična situacija i kada je reč o depozitima koji su za devet meseci uvećani za 121 milijardu dinara ili za 25 odsto. Pri tom su devizni depoziti porasli za 75,6 milijardi dinara ili 22,1 odsto, a dinarski za 45,4 milijarde dinara ili 31,9 odsto, a najveći pojedinačni rast beleže depoziti privrede od 17,2 odsto. I u ovom segmentu pet prvih banaka drži 49,1 odsto svih depozita, a prvih deset sa rang-liste srpskog bankarstva 69,3 odsto.

Banke u minusu 4,4 milijarde dinara

Devetomesečni finansijski rezultati poslovanja bankarskog sektora pokazuju da su gubici iznosili 4,4 milijarde dinara. Podaci upozoravaju da je od 38 banaka samo 17 ostvarilo dobit od oko 6,5 milijardi dinara, dok je 21 banka poslovala sa gubitkom od 10,9 milijardi dinara. To je drastičan pad u odnosu na kraj 2005. godine, kada je zabeležena dobit od 7,2 milijarde dinara, ali i u odnosu na šestomesečni bilans kada je neto gubitak bio 3,7 milijardi dinara. Međutim, u NBS procenjuju da ce finansijska slika na kraju godine biti popravljena, jer je najvećem pojedinačnom gubitniku, Poštanskoj štedionici, država sanirala gubitak, čime je ukupna neto dobit bankarskog sektora krajem oktobra iznosila oko 200 miliona dinara. Ovakav optimizam zasniva se na podatku da je kapital u bankama gotovo duplo veći od zakonom propisanih 12 odsto.
Inače, krajem trećeg kvartala ukupan iznos sredstava iz inostranstva koji su banke sa većinskim stranim kapitalom koristile premašio je 18 milijardi dinara, što je za 75 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Međutim, devetomesečni podaci pokazuju da se zaduživanje u inostranstvu u trećem kvartalu značajno smanjuje dok se ročnost kredita produžava, što je signal da su mere NBS imale efekta.
Lista prvih 10 banaka po profitabilnosti krajem septembra bila je znatno drugačija od ostalih lista (po kapitalu, aktivi, depozitima i plasmanima) jer na njoj nema velikih banaka, čiju su poziciju zauzele neke manje banke koje su napravile veliki prodor i uzburkale tržište. Reč je, pre svega, o Agrobanci, čije su akcije pravi hit na berzi. AIK banka koja je po aktivi, zbog spajanja nekih banaka, ispala sa liste prvih 10 banaka i dalje stoji čvrsto na prvoj poziciji po profitabilnosti sa 18,8 miliona evra profita. Odmah iza nje je Komercijalna banka koja se za samo tri meseca popela za pet stepenica i sa profitom od 13,6 miliona evra zauzela drugo mesto i bolja je od Banke Inteza koja se nalazi na trećem mestu. Sa više nego upola manjim profitom od njih na četvrtom mestu je Kulska banka, a potom slede Vojvođanska, JUBMES, Prokredit, Srpska banka, Univerzal banka i Agrobanka koja zaključuje ovu listu sa profitom od 1,9 miliona evra.

Po oceni ekonomiste Predraga Kapora, kartela u Srbiji nema, mada ne treba isključiti neformalne dogovore o kamatnim stopama ili kursu, na primer, ali svakako ima oligopola i oni će biti sve izraženiji što konkurencija bude manja. Zanimljivo je pomenuti i mišljenje hrvatskih analitičara koji, inače, daju dosta visoke ocene svom bankarskom sektoru kada je reč o sprovedenim reformama i uspostavljenom sistemu supervizije, ali kažu da veoma nisko ocenjuju bankarski sistem kada ga stave u kontekst finansijskog sektora uopšte. Po njima, banke su se rešile političkog uticaja, ali su se i potpuno otele kontroli, pa se javljaju kao institucije koje žele da budu osnivači investicionih i penzijskih fondova, investicionih banaka. Banke, praktično, imaju monopol na finansijskom tržištu i sprečavaju dalje razvijanje bilo kojih oblika finansijskog poslovanja u kojima same ne učestvuju i zato se ništa značajnije ne dešava u poboljšanju kvaliteta finansijskih usluga.
Završna faza

Ova opasnost još realno ne postoji kada je reč o tržištu Srbije, ali je evidentno da nerazvijeno finansijsko tržište predstavlja sve veći ograničavajući faktor u daljoj reformi bankarskog sektora, koja je prošla kroz prve dve faze – kroz fazu čišćenja bilansa i fazu privatizacije – i sada joj sledi faza povećanja efikasnosti i konkurentnosti.

– To što se mnogo kasnilo u donošenju zakona o privatnim penzijskim fondovima, što će zakon o investicionim fondovima tek stupiti na snagu, što je privatizacija u osiguranju tek na prvom stepeniku, umnogome je uticalo na visinu kamatnih stopa, na sporo razvijanje korporativnog i investicionog bankarstva, smatra Dejan Erić, direktor Instituta ekonomskih nauka, uz ocenu da je “upravo taj minus moguće pretvoriti u plus ukoliko se ozbiljnije krene u proces regionalnog povezivanja”.

Možda je vreme da o budućnosti bankarskog sektora i treba razmišljati samo kroz prizmu regiona a ne malih tržišta kakvo je naše, procena je ekonomskih eksperata. Tako, inače, razmišljaju i stručnjaci Siti banke koja otvara predstavništvo u Srbiji sa zadatkom da ispita potencijale koji bi najveću investicionu banku na svetu nagnali na to da na ovom prostoru u dogledno vreme, možda, otvori i banku. Ukoliko se to zaista i dogodi, biće to znak da je reforma bankarskog sistema zaista završena. Jer, kako su prognozirali domaći eksperti pre dve godine, “ulazak neke od velikih investicionih banaka biće znak da počinje prava konkurencija evropskim bankama koje sada dominiraju na tržištu centralne i jugoistočne Evrope”.


Tanja Stanković


Izvor: Nira Press