Maloprodaja računara, neophodna pomoć države?

U našoj zemlji samo 26,5 odsto domaćinstava poseduje računar, dok 18,5 odsto njih koristi Internet. Ovo je rezultat istraživanja koje je sproveo Republički zavod za statistiku i pokazuje koliko zaostajemo za drugim zemljama u regionu.

Slika je potpunija kada se zna da IT potrošnja u Hrvatskoj, sa dva puta manje stanovnika, iznosi 700 miliona evra, što je duplo više nego u našoj zemlji.

Informacione tehnologije predstavljaju jedan od važnih faktora razvoja ekonomije jedne zemlje i više puta je dokazano da kada jedna zemlja poveća svoju IT potrošnju za tri odsto, bruto nacionalni dohodak se povećava za jedan odsto. Međutim, malo toga je kod nas urađeno da se pospeši ulaganje u IT, pa maloprodaja računara i dalje kaska za zemljama u regionu.

Glavni problemi

Veliki udarac kompjuterskoj industriji desio se 1. januara 2005. godine, odnosno kada je na snagu stupio PDV na kompjutere. Tada su kompjuteri koji su bili oslobođeni poreza, postali oporezivi po stopi od 18 odsto.

Prvih šest meseci je bilo dosta kritično, a mnoge firme su odustale od prodaje kompjutera, pa su ili promenili delatnost ili prekinule rad. Efekat ovog poreza nije direktno uticao na privredne subjekte, zbog činjenice da one imaju odbitak tog PDV-a, već je direktno ugrozio obične građane.

Do kraja ove godine biće prodato 60 hiljada noutbuk, kao i 170 hiljada stonih računara. Neodgovorne najave da će se PDV ukinuti, ili smanjiti na 8 odsto prouzrokuju pad prometa, jer građani čekaju svaku priliku da povoljnije pazare robu. Sve ovo dodatno komplikuje posao firmama koje se bave maloprodajom kompjutera, pa iako se svi se slažu da bi porez trebao biti 8 odsto, svaka neodmerena najava dovodi do oscilacija.

Veliki problem za maloprodaju računara predstavlja odnos u ukupnoj prodaji između brendiranih i skopljenih računara, jer je taj odnos 70:30 za mašine koje su sklapane od raznih komponenti, a najčešće nekompatibilnih.

Ovaj odnos je u Sloveniji 80:20 u korist brend računara, dok se u našoj zemlji za ovu godinu predviđa rast brend računara na 35% od ukupne prodaje. Ovaj procenat će još rasti, kako se bude povećavala kupovna moć naših građana, jer će im sigurnost biti na prvom mestu, kao što je to u zemljama zapadne Evrope.

Piraterija isto zadaje velike probleme onima koji sve rade na legalno, pošto se u svakom podrumu koji prodaje kompjutere dobija i operativni sistem Vindouz (Windows) na njemu. Poslednje izdanje Vindouz-a, Vista, neće moći da radi na 70 odsto računara koji se prodaju u našoj zemlji i to će dodatno zakomplikovati stvari.

Tržište

Prošle godine je u našoj zemlji prodato 40 hiljada noutbuk i 150 hiljada stonih računara, dok se za ovu godini predviđa veći rast u prodaji noutbuk računara.

Kompanija Pakom za ovu godinu planira da maloprodajnu mrežu proširi za još 5 prodajnih mesta, kao i proširenje asortimana prodaje i usluga.

Već krajem 2010. godine je sasvim realno da će broj prodatih noutbuk računara biti veći od stonih, koji će prvenstveno služiti za igranje igrica. Kompjuteri se u našoj zemlji kupuju preko kompjuterskih lanaca (Komtrejd, Pakom...), preko hiper marketa (Metro, Tempo, Idea, ..), kao i preko velikog broja računarskih firmi, koje se pored ostalog bave i maloprodajom.

Najveća na tržištu je kompanija Komtrejd (ComTrade), sa 25 prodajnih mesta širom Srbije, a njima uz rame su Pakom (12 prodajnih mesta), PC Centar (14), „pc4u" (8), ali i inostrane kompanije, kao što je rumunski Flamingo ili hrvatski Hgspot.

“Uspeh smo ostvarili zahvaljujući jakoj logističkoj podršci i jakoj distribuciji, pošto 80 posto svoje robe nabavljamo od „CT Computers“, koji je takođe u našoj grupaciji“, kaže Srećko Miodragović, generalni direktor „CT Retail“, dela Komtrejd grupe koji se bavi maloprodajom.

Gospodin Miodragović kao jedan od bitnijih faktora u maloprodaji računara ističe dobru lokaciju njihovih prodajnih mesta: “Za sada ih imamo 25 Komtrejd šopova, a plan je da godinu završimo sa 35“. U isto vreme u ovoj kompaniji posebnu pažnju obraćaju na promotivne akcije.

Kao glavni problem gospodin Miodragović ističe PDV: “Više puta smo predlagali Vladi da se stopa PDV-a smanji na 8 odsto, jer bi povećanje IT potrošnje imalo veoma pozitivan efekat na ekonomiju zemlje. Imate primer Hrvatske, gde se uopšte ne plaća carina za kompjutersku robu, dok kod nas ona ide i do 15 odsto na kompjutersku robu”.

Milutin Bojić, generalni direktor Pakom Retail, smatra da su mala platežna moć građana i velika opterećenost kreditima glavna ograničenja sa kojima se ova kompanija suočava.

"Još uvek je značajan deo prodaje „na crno", a kada se radi o prodaji mobilnih telefona, javna je tajna da 90 odsto radnji posluje na nelegalan način", ističe on, kao i da osim smanjenja stope poreza, treba insistirati i na borbi protiv svih vidova piraterije.

"Planovi PC Centra za 2007. godinu su pre svega rad na podizanju nivoa i kvaliteta usluga i proizvoda na viši nivo", istako je Vladimir Janković, direktor marketinga PC Centra. Kao glavni problem on ističe lošu ekonomsku situaciju u kojoj se zemlja nalazi, i lošu platežnu moć stanovništva.

Kanali prodaje

I u prodaji računara preovlađuje klasična trgovina, a manji broj prodavaca ima i svoju „veb-prodavnicu“.

Očekuje se da će ove godine zaživeti i Internet trgovina, pošto će od ovog meseca banke ponuditi procesuiranje kreditnih kartica na Internetu. Kompanija Pakom je prva omogućila Internet kupovinu i naplatu korišćenjem Dajners kartice. Procesuiranje kartica vrši njihov sistem, Pakom Pej, a već u narednim mesecima biće omogućeno plaćanje i ostalim platnim karticama (Viza, Masterkard, Ameriken ekspres, Dinakard).

Kol-centar za sada ima samo Komtrejd, koji je imao veliku promotivnu akciju sa Telekomom Srbija. Oni u kol-centru imaju 20 ljudi, koji prodaju pre svega jeftiniju robu, kao što su veb kamere ili Skajp telefoni. Ljudi još uvek žele prvo da vide laptop pre nego što ga kupe.

Značajan stimulans za prodaju kompjutera može predstavljati CEFTA, tržište od blizu 30 miliona ljudi, na koje će kompjuterske firme iz naše zemlje moći da plasiraju svoje proizvode, a neke kompanije već posluju u zemljama regiona.

izvor: B92