Najtraženije zanimanje - komercijalista

I nekoliko hiljada evra mesečno na osnovu sopstvenog angažovanja. Edukativne ustanove ne prate potrebe iz oblasti edukacije u prodaji.

Oglasi za posao pokazuju da su poslovi prodaje dominantni

- Komercijalisti su potrebni svima, jer svaka firma, bavila se ona proizvodnjom ili uslugama, mora to nešto što nudi i da proda. Zato ljude, koji vladaju veštinom prodaje, traže svi. Oni su ti koji, praktično, nikada ne propadaju. Svaka firma može da ostane bez posla iz jednog ili drugog razloga, ali ne i dobar komercijalista. On lako nalazi drugu firmu u kojoj će zarađivati još više - kaže Vladimir Majstorović iz agencije „Srma“.

Nenad Ljubisavljević iz agencije „Dekra“ navodi da je broj radnih mesta koja se nude u oblasti prodaje veoma veliki i šarenolik i kreće se od visokih menadžerskih pozicija (direktori prodaje), preko srednjih (regionalni i menadžeri ključnih kupaca, supervizori) do operativaca (agenti i referenti prodaje). Širok je i dijapazon delatnosti koje ih traže, od prodaje robe široke potrošnje, preko usluga pa sve do specifičnih oblasti kakve su, na primer, farmaceutska ili građevinska industrija.

Za ove pozicije, kažu u „Dekri“, traže se uglavnom ekonomisti, mada je poslodavcima sve češće važnije koliku veštinu prodaje kandidat ima, nego kakvo je njegovo formalno obrazovanje.

Zašto edukativne ustanove zanemaruju prodaju znanja koje studenti nauče tokom studiranja?

Podatke o dominantnosti oglasa za komercijaliste može videti svako ko letimično pogleda oglase za posao. Međutim, postavlja se pitanje koliko edukativne institucije daju konkretna znanja iz oblasti prodaje. Postoje trgovačke škole, predmeti koji se bave upravljanjem prodaje (menadžment prodaje), i sl., ali ono što se može u praksi videti jeste evidentnan broj osoba koje se bave prodajom iz oblasti njihovog formalnog obrazovanja.

Često možete sresti komercijaliste iz oblasti proizvodnje mašinskih delova koji su završili srednju mašinsku školu ili mašinski fakultet. Ili građevinske tehničare i inženjere građevinarstva koji prodaju opremu iz oblasti građevinse industrije, itd.

Poslovna praksa evidentno pokazuje da postoji potreba za edukacijom iz oblasti prodaje u konkretnim industrijama, tj. u strukama gde se "ni u pismu" u srednjim školama i na fakultetima ne mogu videti predmeti koji upućuju na prodajni aspekt znanja za koje se studenti pripremaju.

U domaćem formalnom edukativnom sistemu (osnove, srednje škole i fakulteti) i dalje se vidi sistem posmatranja prodaje, kako je to bilo sredinom osamdesetih, gde je akcenat bio na tzv. trgovcima, komercijalistima i direktorima prodaje. Po ovom sistemu, trgovci su one osobe koje sede po trgovinama i imaju manje ili više "mušterija" na dnevnom nivou, koje "opslužuju" ne vodeći računa o obimu prodaje, već o broju "opsluženih" klijenata. Sledstveno ovome, komercijalisti su one osobe koje se javljaju na telefon u komercijalnim službama, a direktori prodaje "komanduju" komercijalistima.

Na žalost, ovakva situacija u našem školstvu posledica je uglavnom neaktivnog odnosa ovih institucija (državnih i privatih) prema aktuelnim potrebama tržišta i nedostatku kvalitetnih nastavnih kadrova iz oblasti prodaje. Sa druge strane, ozbiljni "treneri" prodaje su veoma skupi, a dobra edukacija iz oblasti prodaje isključivo zavisi od toga koliko je predavač "dobar prodavac".

Prodaja jeste preuzimanje kompletne odgovornosti za efekte sopstvenog posla!

Upravo evidentna potreba za dobrim prodavcima u svim firmama (ako se nešto nudi u tržišnoj ekonomiji, to je potrebno i prodati), govori u prilog tezi da je sve manji broj poslova iz ove oblasti koji se mogu obavljati pasivno (bez razmišljanja, automatski), što je na žalost želja (i osobina) većine osoba koje dugo ostaju bez posla.

Dobar prodavac retko radi za stalnu platu, ili ima malu startnu osnovicu, a u proseku može zaraditi i nekoliko hiljada evra mesečno. Upravo nesigurnost plate odvraća veliki broj nezaposlenih sa ovog posla, ali upravo suština dobre prodaje jeste aktivan odnos prema poslu koji sigurno donosi rezultate, tj. preuzimanje kompletne odgovornosti za efekte sopstvenog posla - što je veoma teško za ogromnu većinu stanovnika Srbije. Što je posao odgovorniji i direktno utiče na prosperitet firme, i plate su veće.

Dragan Varagić

Na osnovu: Blic