Pare iz slamarica idu u fondove

"Bolje ikad nego nikad", mogao bi da glasi optimističan komentar na odocnelo donošenje Zakona o investicionim fondovima, koji stupa na snagu 11. decembra. Postoji uverenje mnogih znalaca da je aktuelna vlada to učinila smišljeno kako bi omogućila šačici tajkuna da sakupe kajmak od kupovine unosnih hartija od vrednosti, a ne građani preko domaćih investicionih fondova.

Ipak, svi su izgledi da će građani Srbije posle par godina čekanja, vrlo brzo moći da biraju u koji će fond da ulože svoje pare. Tako je "Delta" nedavno objavila oglas za zapošljavanje portfolio menadžera, što se u brokerskim krugovima tumači kao priprema ove kompanije za otvaranje investicionog fonda. Takođe, jedna poznata brokerska kuća planira da s jednom stranom bankom, čim se stvore svi pravni uslovi, osnuje fond. Većina stranih banaka koje rade u u Srbiji u svojoj matičnoj državi, kao i zemljama u kojima posluju, imaju investicione fondove, pa tako naprimer OTP banka u Mađarskoj ima 11, a jedan u Hrvatskoj.

Tomislav Brzaković, direktor "KBK brokera", na pitanje kada će građani dobiti prvi investicioni fond, kaže da prvo Komisija za hartije od vrednosti mora da donese prateća podzakonska akta. "Uslov za rad fonda je i angažovanje bar jednog portfolio menadžera, obuka za ove kadrove je u toku, a licence će biti dodeljene krajem ove ili početke naredne godine", kaže Brzaković. U Komisiji za hartije od vrednosti kažu da će svi pravilnici biti doneti odmah posle 15. novembra. Inače, zakon označava investicioni fond kao instituciju kolektivnog investiranja u okviru koje se prikupljaju i ulažu novčana sredstva u različite vrste imovine s ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja. Svaki investicioni fond mora da ima osnivački kapital od 200.000 evra.

Postoji stereotip da fondovi ulažu novac samo na berzi, odnosno u hartije od vrednosti i obveznice, međutim, Esad Zaimović, zamenik direktora "Senzala", kaže da se može investirati i u državne zapise, ali i nekretnine. "Gde će se sve ulagati zavisi od politike fonda, ali u svakom slučaju ide se na disperziju portfelja", kaže Zaimović, koji očekuje u startu osnivanje najmanje 10 investicionih fondova. U "Senzalu", takođe, planiraju da s nekim od stranih investitora krenu u ovaj posao. Sam rad investicionih fondova je u svim zemljama strogo regulisan da se ne bi desilo da neko dođe na brzinu, pokupi pare, i preko noći nestane. Komisija za hartije od vrednosti mora da ima praksu zato što je njena uloga ključna u kontroli rada fondova.

Rizik investiranja smanjuje se na najmanju meru time što ne može više od 10 odsto sredstava da se investira u jednu hartiju, a isti je limit i za određeni region, objašnjavaju u "Senzalu" i podsećaju da će moći da se kupuju i nerizične hartije u inostranstvu. Stroga procedura za rad fondova u državama u kojima posluju, kaže Zaimović, zaslužna je što nijedan od 1933. godine i velike ekonomske krize nije pretrpeo bankrot. On podseća da u Hrvatskoj deluje čak 57 ovakvih fondova, a u Crnoj Gori šest. "To su jaki tržišni igrači, a značajni su jer angažuju kapital iz slamarica koji nije u funkciji. Važno je da ulozi ne moraju da budu veliki, pa većina građana može da uloži svoju simboličnu ušteđevinu. Pošto je reč o koncentraciji velikih sredstava s tim kapitalom mogu da se kupuju kompanije i da se posle prodaju stranom partneru, kaže Zaimović. NJihov značaj će vremenom rasti imajući u vidu da se najavljuje podela akcija za zaposlene u NIS-u pre privatizacije, ali i za građane od 2009. godine.

Izvor: Glas Javnosti