Privreda opterećena porezima, taksama i doprinosima

2.3 Prosečno opterećenje preduzeća MSP sektora

Deo analize Stručnog tima za MSP Unije poslodavaca Srbije od 17. 09. 2008.

Uvod

Pre nego se izlože konkretni podaci potrebno je utvrditi šta je prosečno preduzeće MSP sektora. Koristeći se podacima Agencije za privredne registre i internim podacima Stručnog tima za MSP Unije poslodavaca Srbije, a uzevši u obzir presek podataka Stručne službe Članstvo u Uniji poslodavaca Srbije dolazi se do podatka da prosečno preduzeće MSP sektora u Srbiji ima 8,27 zaposlenih, prosečni ulagački kapital od 3572,14 evra i 0, 36 komada računara po zaposlenom (nešto malo više nego jedan na računar na tri zaposlena) kada je u pitanju savremenost poslovanja. Ovi podaci su samo ilustrativni, radi lakšeg dobijanja zaključaka. Ostali podaci se mogu pronaći u poglavlju 1.4 Resursi MSP sektora.

Vrste opterećenja

Opterećenja MSP sektora zavise od privredne grane i delatnosti kojima se preduzeća bave i različita se u zavisnosti od načina oporezivanja i vrste različitih taksi koje se plaćaju prema delatnosti i obliku poslovanja i delovanja u životnoj sredini, administrativnom okruženju, itd. Konkretnom analizom i anketom na osnovu Reprezentativnog uzorka članova Unije poslodavaca Srbije u 54 opštine, sa simetričnim koeficijentom razvijenosti i nerazvijenosti čija je rezultanta jednaka nuli, u prosečno opterećenje malog ili srednjeg preduzeća u Republici ušli su sledeći opšti troškovi prema važećim poreskim odredbama Republike Srbije i opštinskih uprava javnih prihoda:

a) Paušalno oporezivanje (za paušalne radnje)
b) Porezi i doprinosi na plate zaposlenih
c) Komunalna taksa za isticanje firme
d) Komunalna taksa za isticanje svetlećih reklama
e) Potrošnja električne energije
f) Komunalne usluge
g) Potrošnja vode
h) Potrošnja telefona
i) Potrošnja Interneta

U prosek opterećenja nisu uračunati PDV i porez na dobit, jer se oni zaračunavaju na ostvareni promet (PDV) i ostvarenu dobit (porez na dobit) i ne spadaju u osnovna opterećenja MSP sektora. Cilj ovog izračunavanja je da se dobije tačan iznos koliko košta rad malog preduzeća sa 8 zaposlenih (srpskog proseka u MSP sektoru) i koliko novčanih sredstava vlasnik takvog preduzeća (investitor) mora da odvoji na ime dažbina državi kako bi preduzeće poslovalo u prvom mesecu svog rada. Takođe treba napomenuti da u ove troškove ne ulaze troškovi osnivanja preduzeća i svih administrativnih taksi i drugih tekućih troškova. Ovde nisu navedeni ni troškovi zakupa prostora, opreme, mašina i sredstava za rad, kao i sva druga zaduživanja koje preduzeće ostvaruje kod drugih fizičkih i pravnih lica. Predmet ove analize su samo troškovi koje preduzeće ima po važećem zakonodavstvu u oblasti privrede.

Da bi se dobila prosečna opterećenost preduzeća MSP sektora uzeće se prosečni rad firme u uslužno-proizvodnoj delatnosti koja ima 8 zaposlenih i prosečni osnivački kapital na nivou Srbije od 3572,14 evra. Takođe će se prilikom izračunavanja uzeti u obzir prosečna potrošnja struje po preduzeću MSP sektora, prosečna potrošnja telefona, vode i interneta iz stavke 1.8. Prosečna potrošnja MSP sektora ove studije.


2.3.1 Rezultati za ukupni obračun prosečne potrošnje

a) Anketom na reprezentativnom uzorku od 1724 paušalno oporezovana preduzeća u 54 opštine Srbije prosečni iznos mesečnog paušalnog oporezivanja na nivou Srbije je 9114.57 dinara ili 109 374.84 din godišnje.

b) Porezi i doprinosi na plate zaposlenih na nivou Republike izračunavaju se tako što se republički prosek neto plate za avgust 2008. od 33 131 din pomnoži sa 68,25% (ukupna stopa poreza i doprinosa na zarade + doprinos za nezaposlene od 0,75% na nivou Republike), a zatim se dobijeni rezultat pomnoži sa 8 (prosečnim brojem radnika u preduzećima MSP sektora).

(33131 + (33131 x 68,25)) x 8 = (33131 + 22611,9) x 8 = 55742.9 x 8 = 445943,26

Ukupno zaduživanje poslodavca za plate za 8 zaposlenih na nivou Republike (prosek) je 445 943,26 din. Ukupna davanja državi od strane poslodavaca su ukupno:

22611,9 x 8 = 180895.2

Poslodavac MSP sektora se prosečnim brojem zaposlenih (8) na nivou Republike mesečno je dužan da uplati državi 180895.2 dinara na ime poreza i doprinosa na plate.

c) Komunalna taksa za isticanje firme zavisi od procene lokalnih poreskih uprava pri opštinama Srbije. Ona nije regulisana na nivou Republike i zato se u praksi dešava da je na beogradskim opštinama (Vračar) ona u proseku 11340 din mesečno, a u nerazvijenim opštinama (Sopot, Crna trava, Vlasotince) između 600 i 700 din mesečno. Republički prosek na nivou 54 opštine dobijen u našoj anketi na uzorku od 1724 paušalno oporezovana preduzeća MSP sektora i 2811 obveznika PDV-a, takođe iz MSP sektora, iznosi 5987,66 din mesečno ili 71851.96 din godišnje. Velike pritužbe na ovu komunalnu taksu imaju male uslužne radnje na centralnim beogradskim opštinama (frizeri, poslastičari, obućari, prodavci trikotaže, odeće i obuće) zato što mesečno izdvajaju preko 10 000 dinara, što je ogromno opterećenje, a pritom ništa konkretno ne dobijaju od komunalne takse, niti znaju na šta opština na kojoj imaju radnju taj novac troši.

d) Komunalna taksa na isticanje svetlećih reklama je poseban oblik dodatnog opterećivanja MSP sektora. Radnje i preduzeća koja već plaćaju goreopisanu komunalnu taksu (pod c) prinuđena su da plate dodatni iznos ako je reklama iznad ulaza u njihovu firmu svetleća. Ovaj vid oporezivanja ne postoji nigde u Evropi, pa čak ni u Kini i na Kubi, prema podacima Stručnih službi Unije poslodavaca Srbije. Taksa za isticanje svetleće reklame takođe se razlikuje od opštine do opštine širom Srbije i u rasponu je od 14000 din godišnje u nekim ekskluzivnim blokovima na Novom Beogradu do 400 dinara u opštinama juga Srbije. Republički prosek na nivou 54 opštine dobijen u našoj anketi na uzorku od 1724 paušalno oporezovana preduzeća MSP sektora i 2811 obveznika PDV-a, takođe iz MSP sektora, iznosi 4758,29 godišnje ili 395,6 din mesečno.

U produžetku se nalazi račun obračuna potrošnje utroška električne energije, komunalnih usluga i CG, vode, telefona i interneta. Ovde treba napomenuti da naša privreda još uvek radi po Kardeljevim zakonima koji su stupili na snagu još tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka i čiji je cilj bio da komunistički poredak što više optereti sve privatne preduzetnike kako bi ih držao pod kontrolom i sprečio ekspanziju privatnog preduzetništva. Apsurd je da privreda Srbije 2008. godine još funkcioniše po tim propisima koji određuju da svako preduzeće mora plaćati račune za električnu energiju, komunalne usluge i CG, vodu i telefon 100% skuplje od običnih građana. Ovo je neviđena diskriminacija srpske privrede i takvi propisi ne samo da ne postoje u čitavoj Evropskoj uniji, nego su i u Albaniji ukinuti još 1999. godine. Šta više u većini zemalja EU preduzeća koje redovno izmiruju svoje obaveze ove vrste imaju 10-12% popusta na ukupan iznos, jer spadaju u krupne potrošače i stimulisana su da više troše.

e) Potrošnja električne energije razlikuje se prema delatnosti preduzeća. Proizvođači troše daleko više od uslužnih delatnosti. Za procenu potrošnje uzeta je prosečna mesečna potrošnja preduzeća MSP sektora sa 8 zaposlenih na nivou 54 opštine na uzorku od 1724 paušalno oporezovana preduzeća MSP sektora i 2811 obveznika PDV-a iz MSP sektora. Dobijeni rezultat potoršnje električne energije prosečnog preduzeća MSP sektora na nivou Republike je 10 476,12 dinara. Kada se na to primeni važeća zakonska regulativa o uvećanju za 100% dolazi se do mesečnog iznosa od 20 952,24 din.

f) Potrošnja na račun komunalnih usluga takođe se razlikuje od opštine do opštine i zavisi od toga da li preduzeće radi u prostorijama sa centralnim grejanjem ili ne. Za procenu potrošnje za komunalne usluge uzet je prosek na uzorku od 54 opštine u kojima ima 1724 paušalno oporezovana preduzeća MSP sektora i 2811 obveznika PDV-a iz MSP sektora. Preduzeća u Srbiji prosečno izdvajaju 3654,29 din na ime komunalnih usluga. Kada se na to primeni važeća zakonska regulativa o uvećanju za 100% dolazi se do mesečnog iznosa od 7308,58 din.

g) Potrošnja vode zavisi od delatnosti preduzeća. Proizvođači pretežno troše više vode od uslužnih delatnosti, ali i izvesne uslužne delatnosti veliki su potrošači. Za procenu potrošnje uzeta je prosečna mesečna potrošnja vode preduzeća MSP sektora sa 8 zaposlenih na nivou 54 opštine na uzorku od 1724 paušalno oporezovana preduzeća MSP sektora i 2811 obveznika PDV-a iz MSP sektora. Dobijeni iznos je 2123,55 din po prosečnom preduzeću MSP sektora. Kada se na to primeni važeća zakonska regulativa o uvećanju za 100% dolazi se do prosečnog mesečnog iznosa od 4247,1 din.

h) Potrošnja telefona deli se na potrošnju u oblasti mobilne i u oblasti fiksne telefonije. U oblasti mobilne telefonije postoje povoljni poslovni paketi i ne postoji obaveza da firme plaćaju telefon 100% skuplje od građana, tako da su se u ovom istraživanju u obzir uzeli samo prosečni telefonski računi preduzeća MSP sektora u domenu fiksne telefonije. Rezultat prosečne potrošnje telefona preduzeća MSP sektora sa 8 zaposlenih na nivou 54 opštine na uzorku od 1724 paušalno oporezovana preduzeća MSP sektora i 2811 obveznika PDV-a iz MSP sektora iznosi 3074,26 din mesečno. Kada se na ovo zaračuna zakonska obaveza plaćanja 100% na iznos dobija se 6148,52 din.

i) Potrošnja interneta zavisi od provajdera kod koga firma zakupljuje dial-up, ADSL, wireless ili kablovske pakete. Kod nekih provajdera cene za firme su 30 ili 50% veće od cena za obične korisnike, a u početku su bile 100% veće. Konkurencija na tržištu dovela je do spuštanja cena, ali budući da Telekom Srbija još uvek ima monopol nad telefonskim centralama, a samim tim i na uvođenje ADSL tehnologije cene mogu biti i povoljnije ukoliko bi se razvila jača konkurencija. Zbog toga što u ovoj oblasti država nema namete na korišćenje internet tehnologija od strane MSP sektora analiza potrošnje ovog sektora u oblasti IT nije ušla u poglavlje 2.3 prosečno opterećenje preduzeća MSP sektora, već samo u odeljak 1.8 Prosečna potrošnja preduzeća MSP sektora.


2.3.2. Zaključak – ukupno opterećenje osnovanog preduzeće MSP sektora na nivou Republike (prosek) od strane države

Ukupno opterećenje prosečnog preduzeća MSP sektora u Srbiji u toku jednog meseca njegovog rada dobija se kada se upotrebi sledeća formula:

Porezi i doprinosi na plate zaposlenih + Komunalna taksa za isticanje firme
+ Komunalna taksa za isticanje svetlećih reklama + Potrošnja električne energije (50% od ukupnog iznosa) + Komunalne usluge (50% od ukupnog iznosa) + Potrošnja vode (50% od ukupnog iznosa) + Potrošnja telefona (50% od ukupnog iznosa) .

Kod paušalaca u gornji zbir se dodaje i Paušalno oporezivanje (za paušalne radnje)

Kada se imenioci u gornjoj formuli zamene konkretnim iznosima iz istraživanja dobija se:

180895.2 + 5987,66 + 395,6 + 10 476,12 + 3654,29 + 2123,55 + 3074,26 = 206606,68


Kod paušalaca se dodaje i iznos od 9114.57 za mesečno paušalno oporezivanje:

206606,68 + 9114,57 = 215721,25 din

Na osnovu svih anketa i odgovarajućih proračuna iz istraživanja O položaju i kapacitetima MSP sektora u Srbiji 2008. može se zaključiti da prosečnom srpskom preduzeću MSP sektora sa 8,27 zaposlenih i prosečnim ulagačkim kapitalom od 3572,14 evra za jedan mesec rada treba samo 206606,68 dinara da namiri potraživanja države ili 215721,25 din u slučaju da je paušalno oporezovano. Kada se ovaj iznos pomnoži sa 77,99 din za evro (prosečni kurs NBS u periodu jul – 15 septembar 2008.) dobijamo 2649,14 evra za obveznika PDV-a i 2766,01 evra ako je preduzeće paušalno oporezovano. To znači da 77,43% prosečnog osnivačkog kapitala (3572,14 evra) koje ima prosečno preduzeće MSP sektora već u prvom mesecu odlazi samo na izdvajanja državi.

Kada se ovi podaci kompariraju sa podacima u Hrvatskoj , Bugarskoj ili Rumuniji, preduzeće MSP sektora u Srbiji je 5-7 puta više opterećeno od strane države nego prosečna preduzeća MSP sektora u ovim zemljama, dok je u odnosu na zemlje EU opterećenije i preko 12 puta (poređenje prema podacima Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj).

Izvor: Poslovni Magazin