Privreda Srbije tehnološki zaostala 29,5% godina

Nepohodno da Vlada Srbije stimuliše uvođenje novih tehnologija

U saradnji stručnih službi Unije poslodavaca Srbije i Centra za inovacije u privredi nedavno je obavljena anketa na reprezentativnom uzorku od 154 mala, srednja i velika preduzeća u Republici i ustanovljeno je da su oprema, mašine, visokotehnološki alati i druga proizvodna sredstva u domaćim preduzećima u proseku 29,5 godina stariji u odnosu na Austriju koja je uzeta kao adekvatan parametar za analizu, kao zemlja u EU sa približno sličnim prirodnim, društvenim i populacionim karakteristikama u odnosu na Srbiju.

Za upoređenje su uzete kompanije iste veličine u okviru 6 privrednih grana sa sličnim proizvodnim programima. To su kompanije prehrambene, tekstilne, farmaceutske, mašinske, hemijske i industrije građevinskog materijala. Utvrđeno je da najstariju tehnologiju u odnosu na austrijske proizvođače imaju srpske tekstilne kompanije (35 godina), mašinske (34,5 godine), a najmanje su zaostale farmaceutske kompanije (21 godina).

Regionalno gledano tehnološki su najzaostalija preduzeća sa juga Srbije (47 godina u proseku), iz istočne Srbije (41 godina u proseku), zapadne Srbije (38,5 godina u proseku), a situacija je najbolja u Bačkoj (18,5 godina u proseku) i na području Beograda (20,5 godina u proseku). Po zastarelom proizvodnom parku prednjače neprivatizovane kompanije u državnom vlasništvu kod kojih je preko 40% mašina i alata starije od 50 godina, što znači da potiču iz perioda pre 1960. godine.  

Imajući u vidu da Srbija jednostrano primenjuje Prelazni trgovinski sporazum sa EU rđavo tehnološko stanje srpske privrede zahteva hitnu reakciju države, jer sa ovakvom tehnologijom domaći proizvođači imaju malo šansi da prežive konkurenciju tehnološki superiornih kompanija iz EU i povećaju izvoz na evropska tržišta.  

Ogroman spoljnotrgovinski deficit i uvoz 2,1 puta veći do izvoza predstavlja rak-ranu domaće ekonomije i dodatno otežava već tešku situaciju u privredi i društvu zbog dejstva svetske ekonomske krize. Prioritet nacionalne ekonomske politike u narednim godinama mora biti stimulacija i porast proizvodnje i smanjenje izvoza sirovina i poluprerađevina iz Srbije u korist izvoza gotovih proizvoda. Prema procenama stručne službe za ekonomiju Unije poslodavaca Srbije našoj zemlji je godišnje potrebno 1500 do 2000 novih malih i srednjih proizvodnih preduzeća sa modernim tehnologijama, evropskim i svetskim standardima, edukovanom radnom snagom i podrškom države kako bi do 2015. godine BDP Srbije bio uvećan za 50 do 60 procenata. Ovo treba da bude državni cilj br. 1, jer je jaka privreda jedini uspešan recept za razvijenu i modernu državu koja može da podmiri iz godine u godinu narastajuće socijalne zahteve i potrebe zbog povećanja broja penzionera, primalaca socijalne pomoći i pola miliona ljudi ispod granice siromaštva.

Unija poslodavaca Srbije zato predlaže Vladi Republike Srbije da od 1. septembra 2009. godine potpuno oslobodi carina, PDVa i svih drugih uvoznih i prenosnih taksi sve uvoznike polovnih i novih mašina, visokotehnoloških alata, industrijske opreme i drugih proizvodnih sredstava do daljnjeg i da na taj način stimuliše privrednike da obnove i modernizuju svoje proizvodne pogone kako bi u narednim godinama povećali obim proizvodnje i izvoza. Na ovaj način država bi se privremeno odrekla izvesnih prihoda, ali bi sav novac za nekoliko godina privreda višestruko vratila povećanjem proizvodnje i izvoza na strana tržišta. Ovakav vid stimulacije predstavlja dugoročno isplativu investiciju koja će značajno povećati konkurentnost srpske privrede u trenutku kada se ona sprema da zakorači u neizvesnu tržišnu utakmicu sa daleko bogatijom i tehnološki superiornijom konkurencijom iz Evropske unije. Ovakva mera će stimulisati privrednike da u toku krize mukotrpno stečena sredstva iskoriste za dalje pospešivanje proizvodnje i biće jasan signal da kreatori ekonomske politike direktno rade za razvoj privrede i brinu o zadovoljenju njenih primarnih potreba.

Potpredsednici Unije poslodavaca Srbije i članovi Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije Dragan Mijanović i Miodrag Nikolić Feman, kao dva priznata privrednika, ističu da je država ovo trebala da uradi i ranije, jer bi time od 2000. naovamo izvoz bio za 40 do 50% veći.

„Glavni razlog zašto privrednici u Srbiji nemaju para za kupovinu savremenih mašina i opreme je nedostatak obrtnog kapitala. Imamo visoke poreze i doprinose, gomilu bespotrebnih taksi, struja, komunalije i voda se još plaćaju 100% skuplje u odnosu na građane, standardizacija proizvoda je jako skupa, sporo naplaćujemo potraživanja, a država nas retko konsultuje za bilo šta. Privrednik je neko za koga država pretpostavlja da uvek ima dovoljno novca da zapuši sve rupe u državnoj kasi. Zbog svega toga nama ne ostaje dovoljno novca za inovacije u ulaganje u nove tehnologije i zato nam je privreda na tehnološkom nivou iz 1980. godine, a bruto domaći proizvod je tek 70% BDPa iz 1987. godine“ – napominje Miodrag Nikolić Feman.

Dragan Mijanović otkriva i drugu prepreku u modernizaciji srpske privrede.

„Previsoke bankarske kamate koje su 50 do 140 procenta veće nego u okruženju do sada su bile prepreka zaduživanju privrednika. Dok namirite zaposlene i državu, ostavite novac za reinvestiranje i repromaterijal ne ostane dovoljno novca za nove tehnologije i onda možete samo da odete u banku i podignete kredit sa astronomskim kamatama. Mašine i opremu možete nabavljati i na lizing, ali i to je veoma nepovoljno, jer u proseku na vrednost kupljene mašine platite još 50 do 85 odsto lizing kući, što samo najbogatiji privrednici mogu da izdrže.“

Unija poslodavaca Srbije apeluje na sve vršioce vlasti u Republici, ekonomske eksperte, sindikate i stručnu i širu javnost da podrže ovu inicijativu koja će za rezultat imati podizanje proizvodnih kapaciteta domaće industrije, što će dugoročno, kroz ekonomski boljitak, osetiti svi građani Srbije.

Izvor: Poslovni Magazin