Prvi otkosi ječma već početkom juna

Usevi pšenice i ječma ugroženi su višednevnim visokim temperaturama zbog čega će žetva tih poljoprivrednih kultura početi ranije, ocenili su stručnjaci. Očekuje se da prvi otkosi padnu početkom juna, što će biti najranija žetva u poslednje dve decenije.

Ako ne padne obilnija kiša koja je izuzetno važna u vreme nalivanja zrna pšenice, ova godina će biti izuzetno loša kada je reč o prinosima ove kulture. Rod pšenice će sigurno biti umanjen pa se, umesto četiri tone po hektaru, gotovo sa sigurnošću može reći da prinosi neće premašiti 3,5 tona. Uprkos takvim prognozama ne treba strahovati da hlebnog žita neće biti dovoljno - izjavio je za Danas Milan Prostran, sekretar Udruženja za agrar Privredne komore Srbije.
Kiša najneophodnija pšenici
Kiša koja je prekjuče pala dovoljna je za tri dana zalivanja, ali bi bilo dobro da se ista količina ili veća, ponovi za pet do šest dana. Usevima bi trebalo bar 30 litara kiše svaka dva do tri dana kako bi ostvarili zadovoljavajuće prinose. Neophodno je, takođe, da padavine budu ravnomerno raspoređene. U ovom trenutku kiša je najneophodnija pšenici koja je sada u fazi klasanja - kaže Ljiljana Džingalašević, šef odseka za agrometeorološke analize Hirdometeorološkog zavoda Srbije . Ona je dodala da ostalim poljoprivrednim kulturama kiša zasad nije toliko neophodna.
Prema njegovim rečima jesenas je pšenicom zasejano oko 560 hiljada hektara oranica, dok su ječam, raž i drugi ozimi usevi zauzeli oko 100 hiljada hektara. Poljoprivrednici željno iščekuju kišu, zlata vrednu, jer nedovljna vlažnost zemljišta preti da ugrozi sve useve. Stručnjaci upozoravaju da će, ako narednih dana kiša, koja obilazi neke regione, ne padne, prinosi svih poljoprivrednih kultura, pa i pšenice, biti umanjeni.
Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu kaže za Danas da je suša već uzela danak.
- Nedostatak vlage osećaju sve poljoprivredne i povrtarske kulture, ne samo žitarice. Kukuruz i šećerna repa zbog suve zemlje ne mogu da niknu, a ukoliko ne bude kiše ni presejavanje neće pomoći. Procenjuje se da će prinosi ozimih i jarih žitarica biti umanjeni za 20 do 40 odsto. Kiša koja je padala ovih dana dobra je za pšenicu, ali u onim delovima Srbije gde padavina nije bilo, prinosi će biti desetkovani. Navodnjavanje je jedini spas za poljoprivredu, posebno povrtarske kulture - tvrdi Cvijanović.
Ranko Bojanić, direktor Zemljoradničke zadruge u Boljevcima, kaže da je u regionu Donjeg Srema u sredu palo samo oko tri litra kiše po kvadratnom metru što je nedovoljno. "Zemlja je bez vlage na dubini od oko 70 centimetara i tu nema uslova za nicanje i rast biljnih kultura. Površine zasejane šećernom repom su uništene, kukuruz je nikao proređen, pa se poljoprivrednici opredeljuju na ponovno zasejavanje sorti čija je vegetacija kraća", kaže Bojanić i dodaje da je pšenica ipak najugroženija jer je na nekim mestima već klasala. Slična situacija je i sa ozimim ječmom, a na nekim parcelama neće ni biti roda.
Ukoliko u naredne dve nedelje ne padne obilnija kiša pšenica u Mačvi počeće da se suši. Ovo je najozbiljnije upozorenje ratarima da spas ne očekuju od neba već da krenu sa navodnjavanjem. Obeshrabruje, međutim, podatak da su zalivni sistemi AIK Šabac , posle donošenja Zakona o vraćanju obradivog zemljišta poljoprivrednicima, uništeni, a za izgradnju novih sistema potrebno je od 1,5 do dve hiljade evra po hektaru. Osim toga, nedovoljno se koriste izvorišta plitke podzemne vode, koja se nalaze na samo desetak metara dubine, praktično cela Mačva leži na ogromnom podzemnom jezeru. Ni to nije inspirisalo ratare i povrtare da uz pomoć zalivnih sistema znatno povećaju proizvodnju. Priču dopunjuje i slaba iskorišćenost dubljih termalnih voda u Mačvi, koja bi dobro došla zasadima u staklenicima i plastenicima. Ni kanalska mreža se ne koristi na pravi način jer, treba se podsetiti, da Mačva ima idealnu poziciju između dve velike reke, Save i Drine.

Izvor: Danas