Siva ekonomija zahvata trećinu bruto nacionalnog dohotka

BEOGRAD - Siva ekonomija zahvata 33,9 bruto nacionalnog dohotka, a budžet Srbije godišnje je na gubitku skoro četiri milijarde evra, kažu u Uniji poslodavaca Srbije.

I pored toga što država gubi enorman novac zbog neprijavljenih radnika, još je veći apsurd što republička inspekcija kontroliše samo one koji legalno posluju, a nema ovlašćenja da zabrani rad onima koji rade na crno na očigled svih, kažu u Uniji poslodavaca Srbije.

U Srbiji je rad na crno u vreme ekonomske krize uzeo maha, jer se procenjuje da je u prošloj godini skoro 300.000 ljudi prešlo u ilegalne tokove poslovanja. Ekonomisti sabiraju da neplaćanje poreza i doprinosa na zarade državu košta oko 11 milijardi dinara mesečno!

„Teško je precizirati koliko ljudi u Srbiji zaista radi, ali, ako se uporede podaci sa tržišta rada i oni kojima barata Republički zavod za statistiku, onda možemo da imamo makar procenu“, objašnjava Vladimir Ilić, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.

On kaže da „zvanično radi 1,8 miliona, odnosno ovi su radnici prijavljeni na socijalno osiguranje. U Anketi o radnoj snazi, međutim, čak 2,6 miliona se izjasnilo da imaju neki posao od kojeg zarađuju novac. Na osnovu ove razlike možemo, makar približno, da zaključimo koliko ljudi realno radi bez obzira da li plaćaju doprinose ili ne“.

U Srbiji je inače minimalna plata oko 15.000 dinara mesečno. Ako se ovaj iznos pomnoži sa brojem radnika u “sivoj zoni”, jasno je koliki su gubici. Među onima koji ne prijavljuju svoje plate ni jednoj instituciji, ima i trgovaca, ugostitelja, građevinaca, poljoprivrednika, ali i honoraraca koji “tezgare” za više preduzeća istovremeno.

Nije retkost, podsećaju u NSZ, da nezaposleni ostaju na birou da bi podizali novčane naknade i koristili neke druge pogodnosti, a da istovremeno zarađuju i neki dinar na crno.

Zato je Inspektorat rada odlučio da pojača svoje kontrole. U 2009. godini obavljeno je skoro 36 hiljada nadzora širom Srbije i “legitimisano” čak 320 hiljada radnika. U legalne tokove vraćeno je skoro četiri hiljade. Ovaj je broj, međutim, i dalje zanemarujući.

A koliko je država odlučna da se izbori sa ovom sve masovnijom pojavom najbolje se vidi po budžetu koji je namenila Inspektoratu za rad. Jedinoj kvalifikovanoj instituciji za borbu protiv rada na crno namenila je skromnih 34 miliona dinara.

Izvor: seeBiz