Škola prema meri potreba privrede

Reforma srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji - Primer programa za turističke tehničare.

Svakom se bar jedanput desilo da ode na toliko željeni odmor, jedva skupi novac za letovanje ili zimovanje, čak i uz pozajmicu od banke ili prijatelja, a kad dođe na odredište bude razočaran smeštajem ili nekom drugom "sitnicom" koja kvari raspoloženje. Od toga kako će se priča dalje razvijati, umnogome zavisi ko radi na recepciji. Odnosno, da li se s druge strane pulta nalazi neko ko dobro zna svoj posao, poznaje psihologiju ljudi i veštinu ophođenja, ili je pak nervozan hotelski službenik koji će svojim nastupom samo dolivati ulje na vatru? Opet, veoma je važno da naiđete i na znalca kad se dvoumite gde da idete na produženi vikend ili duži put, da vas posavetuje kojim prevoznim sredstvom da putujete i u koji pansion da idete... Sve ove situacije i još mnoge pride, uzimali su u obzir stručnjaci koji rade na novim programima za obrazovni profil turističkog tehničara, koji će se od septembra izučavati u oglednim odeljenjima, zajedno sa još sedam novih obrazovnih profila koji se uobličavaju u sklopu projekta Kards 2, Programa reforme srednjeg stručnog obrazovanja.

Stručni moduli (to je novi izraz koji se koristi umesto stručnih predmeta, a modul je skup funkcionalno povezanih znanja, veština i sposobnosti (radne kompetencije) neophodnih za obavljanje određenog posla/zadatka) za osam novih obrazovnih profila iz tri područja rada već su pripremljeni, a do kraja februara trebalo bi da se završi rad i na predmetima opšte-stručnog i opšteg obrazovanja. Kao što je Prosvetni pregled već pisao, Ministarstvo prosvete i sporta je dalo zeleno svetlo za osam novih oglednih obrazovnih profila u turizmu, ugostiteljstvu, preradi i obradi drveta i u oblasti koja je nazvana "nove tehnologije". Nove obrazovne profile pripremili su u Ministarstvu prosvete i sporta u saradnji sa stručnjacima Kards projekta i drugim socijalnim partnerima. Po potpuno novim programima radiće se u 21 školi (od tog broja šest kolektiva je već bilo uključeno u projekat Kards1) koje su raspoređene od Subotice do Leskovca.

Prema rečima Gabriele Bratić, nacionalnog direktora Jedinice za implementaciju programa Kards-a u Ministarstvu prosvete i sporta Republike Srbije, nove programe pratiće, kao i do sada, moderno opremljeni kabineti i oprema, u koje bi, prema planu, trebalo da se uloži milion evra. Međutim, još oko 80 srednjih stručnih škola širom Srbije, a koje nisu uključene u drugu fazu Kards projekta, dobiće kompjutersku opremu, vrednu dva miliona evra. Na brojne školske adrese stići će lap topovi, video bimovi, skeneri, foto aparati... U okviru tih "paketa" opremiće se po jedna učionica za đake, a računare takođe dobijaju i nastavnici.

Timovi za izradu novih obrazovnih programa (sačinjavaju ih nastavnici stručnih škola u kojima će se ovi programi realizovati od sledeće školske godine, kao i predstavnici poslodavaca i univerziteta) užurbano rade kako bi posao završili na vreme, da se novi ogledi nađu u Konkursu za upis u prvi razred srednje škole koji bi trebalo da izađe u aprilu.

Početkom nedelje u sedištu Kards-a na Novom Beogradu vredno je radio tim zadužen za ogledni nastavni program po kome će se ubuduće školovati turistički tehničari. Ljubica Pribić-Jovčić, direktor Poljoprivredne škole u Somboru, (radila i u projektu Kards1), sada je angažovana kao domaći stručnjak u projektu Kards2 i rukovodi timom koji izrađuje nastavni program za turističkog tehničara u ogledu. Za čitaoce Prosvetnog pregleda ona govori o razlici u terminologiji između predmeta i modula generalno za sve nove obrazovne profile i sažeto objašnjava novine reformisanog programa po kome će učiti prva generacija turističkih tehničara.

- Module smo pretočili u celine, to više nisu struči predmeti, već moduli kao "paketi" koji sadrže teoretska i praktična znanja, veštine i sposobnosti, jer učenik mora da savlada određene veštine i da nauči da izrazi svoju ličnost, odnosno stavove.Te celine kao paketi mogu da se slažu i da se nadovezuju. Jednog dana, kada i zakon to bude prepoznao - a nadamo se da hoće - možemo da izvučemo jedan deo tog paketa i da napravimo obuku za nekog ko želi da se bavi turizmom, na primer, a nije imao priliku da završi školu za turističkog tehničara. Ta osoba, recimo, ima dobru kuću, lokaciju koja daje mogućnost da se bavi, na primer, seoskim turizmom, ali, nedostaje mu komunikacija, uslužnost - pojašnjava Ljubica Pribić-Jovčić.

Ona ponavlja da je smisao ovakvih nastavnih planova i programa u tome da je sve u funkciji struke. I zato su stručni timovi i krenuli od struke. Nakon toga su se dogovarali oko predznanja koja učenik treba da ima da bi mogao da prati ili odsluša određeni modul. To je metodološki postupak kreiranja celog plana i biranja predmeta, jer svi ne mogu da postanu deo modularne nastave. Konkretno, to znači da treba da se utvrdi koliko stranog jezika treba staviti u program za turističkog tehničara. Koliko istorije, geografije? Jer to su sada dominantni predmeti iz kojih će učenik da crpi sve što je potrebno za struku.

- Sve je kreativno, gost se stavlja u centar, a budući turistički tehničar treba da odgovori zahtevima turiste. I ono što je intencija cele reforme jeste da srednjoškolac, kada završi, bude spreman odmah da radi na određenom radnom mestu, bez dodatnih obuka. A ne samo da ponese određena znanja iz škole i da je spreman da ide na dalje školovanje. Svi želimo da postignemo i jedno i drugo, ali mi smo i počeli reformu jer smo bili svesni da naši učenici imaju znanje, ali ne umeju da ga primene, tako da je ovo samo nastavak te priče - kaže rukovodilac tima koji izrađuje nastavni program za turističkog tehničara u ogledu.

Konretno, stručni moduli u ovom obrazovnom profilu su izbalansirani prema uzrastu učenika i poređani od najjednostavnijih poslova ka najkomplikovanijim, od prvog do četvrtog razreda. To zapravo znači da đaci "ulaze" u struku već u prvom razredu. U prvoj godini su predviđene kraće celine, tri modula - jedan modul je komunikacija sa gostom, gde će on izgraditi sebe i sve što mora da zna, poslovni bon-ton i držanje, stav prema gostu... Drugi modul je organizovanje prevoza. Recimo, turista dođe u agenciju i kaže, hoću da otputujem "tu i tu" i da mi organizujete hotel, avion ili autobus... To je jedna od operacija koju učenik treba da savlada već u prvoj godini. To će takođe morati da nauči, a ne samo osnovne informacije iz geografije ili istorije, na primer. Moraće da nauči i kako se radi na aparatima za kartice, jer danas je sve više ljudi koji koriste plastične kreditne kartice, a sve manje onih sa gotovinom u džepu... Ove operacije u novom programu postaju deo celine.

Treći modul je turistička lokalna ponuda. Turista je došao u agenciju i kaže da bi voleo da vidi grad. Turistički tehničar bi trebalo da bude sposoban da mu pripremi najprimamljiviju ponudu, koju neće moći da odbije.

Budući turistički tehničar koji uči ogled u drugoj godini treba da savlada recepcijsko poslovanje, odnosno sve što je potrebno za samostalan rad na recepciji. U trećoj godini se uči organizovanje simpozijuma... Iz samih naziva se vide zaokružene celine, kako i kojim tempom učenik dobija sve više znanja i na koji način se ugrađuju ostali predmeti, kao što su istorija, turistička geografija.... U četvrtoj, završnoj, godini đaci uče kako samostalno da planiraju turistička putovanja. Po rečima Ljubice Pribić-Jovčić, to bi trebalo da bude "kruna svega", iz čega se vidi koliko učenik zna geografiju sveta, da li poznaje istoriju umetnosti, da može da kaže "u tom i tom gradu videćete to i to, obavezno obiđite"... da potencijalnom klijentu, turisti, može da ispriča neku priču, da ga zaintrigira i informiše.

Po novom konceptu reforme srednjeg stručnog obrazovanja, učenik u školi mora da nauči činjenice, ali i da praktično primeni ono što je savladao kao informaciju. Suština svega je da iz škole iznese primenljivo znanje i to pravilo broj jedan odnosi se na sve obrazovne profile u ogledu - a koje bi trebalo da postane i suština novog - sistemskog - koncepta srednje stručne škole.

Redosled

Po rečima Gabriele Bratić, nacionalnog direktora Jedinice za implementaciju Programa reforme stručnog obrazovanja Kards-a u Ministarstvu prosvete i sporta, u drugoj fazi projekta prvi put se rade potpuno novi obrazovni programi za profile koji su potrebni tržištu rada. Na njihovoj identifikaciji su radili zajedno sa Unijom poslodavaca i Privrednom komorom i uz njihovu podršku je sačinjen najpre standard zanimanja za svaki profil. Na osnovu tih standarda početkom oktobra počelo je da se radi na novim programima.

- U saradnji sa Centrom za stručno-umetničko obrazovanje iz Zavoda za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja pripremili smo i uradili obuke nastavnika iz novih oglednih škola koji su posle radili na izradi novih nastavnih programa. Prvi put je ceo ciklus vodio Centar uz našu podršku - objašnjava Gabriela Bratić.

Olga Nikolić

Izvor: Prosvetni pregled