Srbija - "T" od tržišne ekonomije

Pravna nesigurnost i postojeći monopoli glavni krivci za ograničeni izbor robe i visoke cene u trgovini.

Prema podacima koji se mogu videti na osnovu osnovnih delatnosti radni i preduzeća, u Srbiji je u 2006. g. bilo preko 70 odsto različitih vrsta trgovina u odnosu na sve ostale delatnosti (proizvodnja, usluge...). Nedavne izvjave direktora misije MMF-a u Srbiji o postojećim monopolima koji direktno utiču na porast privredne aktivnosti, kao i izjave Guvernera NBS o visokim cenama u trgovinama samo govore da kod nas generalno još ima mnogo više potražnje za različitim proizvodima nego što je aktuelna ponuda.

Prividno veliki broj srednjih i velikih marketa i njihovo malo procentualno tržišno učešće u sferi prodaje robe široke potrošnje, prikazuje svoje realno stanje tek kada se malo detaljnije pogleda koliko se različitih proizvoda i kojih proizvođača prodaje na takvim mestima.

Situacija sa konkurencijom i definisanim tržišnim principima nije ista u svim industrijama. Tako npr. u kompjuterskoj industriji u poslednjih nekoliko godina tržište se dosta (samostalno) uredilo, ako se izuzmu povremeni ekscesi na tenderima zbog neprimerenog Zakona o javnim nabavkama.

Suprotno ovoj industriji, kod tržišta mobilnih telefona praktično ne postoje kvalitetni mehanizmi zaštite od nelegalnog uvoza. Inspekcije povremeno zaplenjuju telefone, za svakog "zvaničnog" zastupnika određene kompanije koja proizvodi mobilne telefone treba obavezno proveriti da li na zvaničnom sajtu proizvođača taj uvoznik uopšte postoji upisan i sl. Razlog ovome je, kako navode upućeni, interes nekog od domaćih monopolista (oligarha) koji još neko vreme ima mogućnost da "lovi u mutnom", a Državni organi to dozvoljavaju jer imaju određeni interes.

Trgovci ne plaćaju redovno prodatu robu

Kada se priča o raznovrsnoj ponudi robe široke potrošnje obrne, pa ako se upitaju proizvođači, ali i različiti manji uvoznici pojedinačnih proizvoda, o tome zašto njihove robe nema u srednjim i velikim marketima, dolazi do praktićno jedinstvenog odgovora - srednji i veliki marketi ne plaćaju redovno za prodatu robu. Ovo je jedan od razloga što u nekim trgovinama mogu se videti npr. sardine od 3 - 4 uvoznika ili npr. konzervirani krastavci od 2 - 3 proizvođača/uvoznika.

Drugi razlog za ovakvo stanje jesu ulazna uslovljavanja za pristup određene robe u trgovinu (o kojima se često priča, ali ne postoje dokazi), kao i različite vrste podmićivanja i uslovljavanja jednog proja proizvođača/uvoznika, kojima ova uticajna grupa ograničava konkurenciju u trgovinama (i o ovome se priča, ali je teško doći do dokaza).

Kao rezultat ovakve situacije, i dalje se na pijacama mogu pronaći oni proizvodi koji bi trebalo da se nađu u trgovinama, a neke cene na pijacama su ponekad i duplo niže za iste proizvode u trgovinama.

Naplata dugovanja preko sudova - noćna mora

Direktan razlog bankrota velikog broja firmi u Srbiji jeste neredovna mogućnost naplate svojih potraživanja i nepostojanje efikasnog sistema brze sudske naplate dugova od onih koji svoj poslovni model zasnivaju na odlaganju plaćanja svojih obaveza (najbolji primer su upravo srednji i veliki marketi).

Glavni krivac za ovakvo stanje je Država, koja je i naveći pojedinačni dužnik u Srbiji. Pokretanjem kvalitetnog i brzog sistema naplate potraživanja, prva bi Država platila nagomilane obaveze u poslednjih petnaest godina, i tada ne bi mogao da se promoviše investicioni plan, kao i slični "razvojni programi". Veoma je verovatno da procena političara na vlasti jeste da dužnička ekonomija, aktuelna u poslednjih 17 godina, predstavlja manje (političko) "zlo" nego ne-sistemski razvoj poslovne klime u Srbiji.

Videće se da li će nova republička Vlada (kada se jednom sastavi) učiniti više na planu konačnog odlaska u istoriju "dužničke ekonomije".

Dragan Varagić

Izvor: Poslovni Magazin Biznis Surfer