Srpske banke zamrzle kamate

Većina banaka se obavezala da neće podizati kamate na odobrene kredite

Kreditno zadužene građane ne treba da brine povećanje kamata već odobrenih kredita jer, prema rečima Veroljuba Dugalića, generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije, od 35 banaka, 28 je reklo da retroaktivno neće povećavati kamatne stope, dok preostalih sedam razmatra tu mogućnost.

- A da li će se povećavati kamate prilikom podizanja novih kredita teško je reći, jer sve zavisi od kretanja na međunarodnom tržištu. Takođe, ne zna se da li će mere pojedinih zemalja uticati na obaranje euribora, koji je trenutno oko 5,30 procenata - rekao je Dugalić.

Kamate miruju do kraja godine

Da povećanja kamata za sada neće biti, potvrdili su i u Komercijalnoj i Banci Inteza. Prema rečima Ivice Smolić, predsednika Izvršnog odbora Komercijalne banke, kamatne stope se sigurno neće menjati do kraja godine, tako da klijenti ove banke ne treba da strepe. Takođe, Komercijalna banka, koja se do sada nije zaduživala u inostranstvu, u naredna tri meseca neće imati problema sa odobravanjem kredita, rekao je Smolić.

Ista situacija je i u Banci Inteza, koja neće povećavati svoje marže.

- Kamatna marža je u našoj banci stabilna i nikada je nismo menjali, bez obzira na to što se dešavalo u zemlji. Takođe, napomenula bih da se kreditna aktivnost odvija normalno i da banka ima dovoljno novca za isplatu svojih klijenata. Naravno da ima paničnih ispada prilikom podizanja novca, ali želim da objasnim klijentima da snabdevanje novcem zahteva određenu proceduru. Znači, ukoliko trenutno ne može da se podigne novac, znači da je u pitanju tehnički problem, jer Banka Inteza ima dovoljno novca da isplati sve svoje klijente - objasnila je Draginja Đurić, predsednik Izvršnog odbora Banke Inteza.

Depoziti dovoljno veliki

Da nema realnih razloga za strah građana u pogledu sigurnosti njihovog novca u bankama, poručio je i Veroljub Dugalić, a svoju izjavu je opravdao činjenicom da se 515 milijardi dinara svih banaka nalazi kod Narodne banke Srbije, a da građani u bankama imaju 430 milijardi dinara, na osnovu čega nema straha da građani neće moći da podignu svoj novac.

- Još jednom napominjem da je sigurnost banaka u Srbiji velika. Primera radi, adekvatnost kapitala u Nemačkoj je 12,5 odsto, dok je u Srbiji 28,1 odsto. To ne znači da smo najbolji, već da smo u uslovima svetske finansijske krize najsigurniji - rekao je Dugalić i dodao da problem mogu da naprave sami građani, ukoliko svi u isto vreme krenu da podižu svoju ušteđevinu.

Blagi talas panike koji je zahvatio Srbiju poslednjih dana prestaće za najviše dve nedelje, mišljenja je Dugalić, jer će tada stanovništvo Srbije shvatiti da razloga za paniku nema i da situacija u zemlji često, ako ne i najviše, zavisi od događanja u samoj zemlji.

Osvrnuvši se na strah građana da neće moći da podignu svoju ušteđevinu, guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić je rekao da je povlačenje štednje iz banaka u vreme svetske finansijske krize u Srbiji niže od sredine februara 2008. godine, u vreme jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije.

(Ne)odgovorni mediji

- Kako bi kontrolisala i pratila dešavanja u zemlji i svetu, Narodna banka Srbije sada radi na tri nivoa. To podrazumeva rad sa javnošću, jer su u poslednje vreme pojedini mediji vadili slike iz arhive da bi prikazali gužve na šalterima banaka, što ne odgovara istini. Zatim, bitan je i rad sa bankama, kao i rad sa Vladom Republike Srbije - izjavio je Jelašić.

On je ujedno još jednom poručio građanima da ne brinu, jer su banke koje posluju na prostoru Srbije solventne, likvidnost je dva puta veća od propisane, a 35 odsto ukupne aktive banaka nalazi se u gotovini kod centralne banke. Takođe, sve banke u Srbiji su banke ćerke, odnosno posebno pravno lice sa posebnim kapitalom i pod nadzorom Narodne banke Srbije.

Marijana Antonijević

Izvor: Biznisnovine.com