Unosno zanimanje - Portfolio menadžer

Uprkos tome što se radi o vrlo traženom i izuzetno dobro plaćenom zanimanju, Srbija danas ima samo šest portfolio menadžera; da li je glavni razlog za to činjenica da treba “nabubati” tri hiljade strana i to na engleskom jeziku? U Hrvatskoj ima već stotinak portfolio menadžera a u Crnoj Gori pedesetak.

Prvi penzioni fondovi su dobili dozvole, a do kraja godine očekuju se da i prvi investicioni fondovi počnu sa radom. Uslov svih uslova za pokretanje penzionih i investicionih fondova jeste da imaju licenciranog portfolio menadžera. Razlog zašto se licencirani portfolio menadžer po Zakonu traži kao uslov za pokretanje ovih finansijskih institucija jeste da je ova poslovna pozicija direktno odgovorna za uspeh ulaganja poverenih sredstava investicionom ili penzionom fondu. Bez obzira što na biroima trenutno "tavori" više od 4.000 ekonomista (portfolio manager inače može imati završen bilo koji fakultet), veoma mali broj je onih koji se odlučuju da upišu ovaj kurs, bez obzira što je posao skoro zagarantovan. Većina kaže da je 3.000 EUR za kurs puno, ali... ovaj tip edukacije predstavlja sigurnu investiciju. Izgleda da većina radno sposobnih, a nezaposlenih (ili nezadovoljnih sadašnjom platom) ipak ne bi da investira da bi dobila...

Minera u Srbiji danas sigurno ima više nego portfolio menadžera. Nema pouzdanih istraživanja, ali po svemu sudeći verovatno su i mesta na svim drugim opasnim i visokorizičnim poslovima bolje popunjena, nego što je to slučaj sa ovim, reklo bi se, kancelarijsko-udobnim i više nego natprosečno dobro plaćenim zanimanjem. Dakle, ako nekog kadrovskog profila Srbiji danas nedostaje, onda su to portfolio menadžeri. Ili, možda je tačnije reći - tek će ih nedostajati, kad se finansijsko tržište još više razvije i kad u većem broju dođu investicioni fondovi. A to vreme nije daleko, jer novi finansijski zakoni, posebno oni o investicionim i dobrovoljnim penzionim fondovima, širom otvaraju vrata za ovu vrstu stručnjaka. O tome, između ostalog, govori podatak da ih u upola manjoj Hrvatskoj već ima stotinak, a u Bosni i Hercegovini, ili Crnoj Gori po pedesetak. (Kako smo došli dotle da „čak” i Bosna i Crna Gora u ovom pogledu više uznapreduju od Srbije, posebno je pitanje).

Da “zlo” bude veće, ne samo običan svet, nego ni oni koji bi po prirodi stvari, tj. svojoj poslovnoj orijentaciji, trebalo da budu bolje obavešteni, ne znaju ni šta je to portfolio menadžer, a kamoli da su navalili da se za to deficitarno i unosno zanimanje spremaju.
Portfolio menadžer, da pođemo dakle od početka, jeste lice koje upravlja hartijama od vrednosti u ime i za račun drugih lica. Njegov osnovni zadatak je da sredstva koja građani ulože, u investicione ili dobrovoljne penzione fondove, investira u hartije od vrednosti, naravno nastojeći da rizik bude minimalan a dobit maksimalna.

A koliko je portfolio menadžer bitan, takoreći neizbežan, najbolje govori činjenica da bez njega u svom sastavu, ako već ne i na samom čelu, ni jedan investicioni ili dobrovoljni penzioni fond ne može da dobije dozvolu (tj. licencu) za rad. U praksi to, takođe, znači da bez portfolio menadžera ni jedna banka, brokerska kuća ili osiguravajuće društvo, ne mogu da osnuju društvo za upravljanje fondom. A očekuje se, da podsetimo, upravo od iduće godine, pravi bum u ovom delu finansijskog sektora privrede Srbije.

U Srbiji danas ima ukupno šest portfolio menadžera. Prvi ispit za dobijanje zvanja, Komisija za hartije od vrednosti organizovala je u junu ove godine. Tada je od pet kandidata, uglavnom zaposlenih u bankama i brokersko dilerskim društvima, ispit položilo njih četvoro. Komisija je organizovala ispit i krajem oktobra kada je od pet prijavljenih kandidata, ispit položilo dva kandidata.

Dva su, dakle, pitanja - zašto je Komisija za hartije od vrednosti tek pre pola godine organizovala kurs za sticanje zvanja portfolio menadžera, a ne 2003. godine kada je i donet Zakon o tržištu hartijama od vrednosti. I drugo, zašto se i danas mnogi ustručavaju da polažu ispit za najplaćenije zvanje u Srbiji.

Na prvo pitanje danas će malo koji stručnjak jasno i glasno da odgovori. Neki bi rekli da je odgovor isti kao i na pitanje zašto je Srbija godinama čekala Zakon o investicionim fondovima? Pitanje je da li se time želela sprečiti konkurencija bankama i (ino)domaćim fondovima koji godinama kupuju akcije ovdašnjih preduzeća ili je u pitanju nešto drugo (bankarski lobi na čelu sa Mlađanom Dinkićem (prvo kao Guvernerom Narodne banke, a kasnije kao Ministrom finansija).

Sa druge strane, trenutno „skroman“ broj portfolio menadžera u Srbiji i kandidati za to zvanje ali i lično nezainteresovani stručnjaci, objašnjavaju prvenstveno time da je ispit težak. Literatura na engleskom jeziku, 3.000 strana koje je neophodno dobro naučiti nije mala prepreka. Pored toga, primedba se stavlja i zbog obaveze da ispit polažu i oni koji imaju svetski priznatu licencu, tzv. CFA, za zvanje ovlašćenog finansijskog analitičara. Gregor Dolenec iz slovenačkog investicionog fonda Poteza, ispit za portfolio menadžera u Srbiji položio je pre oko dve nedelje a istovremeno ima i licencu CFA kaže za Ekonomist "da svi koji imaju ovu licencu ne bi trebalo da i u Srbiji polažu ispit za portfolio menadžera", jer je reč, kako kaže, o izuzetno ozbiljnom ispitu za koji se pripremao tri godine pošto je toliko neophodno da bi se položila sva tri nivoa za sticanje CFA licence. Isto smatra i Nataša Marjanović, portfolio menadžer u Delta Đenerali penzijskom fondu. Nataša je ispit položila u junu ove godine, a prethodno je imala licencu ovlašćenog finansijskog analitičara. Prema njenim rečima svi kandidati koji nemaju to zvanje i imaju samo završen fakultet, moraju da uče minimum tri do četiri meseca da bi položili ispit u Srbiji. Oba naša sagovornika pak u glas kažu da literatura na engleskom jeziku ne bi trebalo da bude problem, jer je reč o „jeziku finansijskog biznisa“.

Da "vetar nezadovoljstva" uglavnom duva iz tog pravca potvrđuju i ljudi iz Komisije za hartije od vrednosti koji kažu da se "primedbe i sugestije" kandidata javljaju pretežno zbog stranog jezika. Takvim kandidatima "nastojimo da izađemo u susret time što predavanja i ispit organizujemo na srpskom jeziku i time što profesori pripremaju prezentacije. Imamo ideje da u budućnosti prevedemo određene knjige, jer činjenica je da o ovoj oblasti nemamo dovoljno knjiga domaćeg izdanja“, kaže za Ekonomist Sanja Milanović iz Komisije za hartije od vrednosti.

Prema: Ekonomist, RTS