Vojvođanska banka: Intervju sa Marinisom Stratopoulosom

1. NBG je jedina banka sa stranim kapitalom u Srbiji, koja je integrisala svoje poslovanje tako što je uzela ime domaće banke i to je za mnoge bilo ne malo iznenađenje. Kojim ste se razlozima rukovodili? Da li je presudila snaga brenda i tradicija Vojvođanske banke ili nešto drugo?

Izbor imena Banke, koje će se koristiti nakon procesa spajanja, zasniva se na istraživanju o prepoznatljivosti brenda, izboru banke i stepenu zadovoljstva bankarskim uslugama, kojim potvrđeno da je Vojvođanska banka poznati «domaći» brend, među najpoznatijim bankama u Srbiji, s bogatom tradicijom na domaćem tržištu, kao i da uživa visok stepen zadovoljstva i odličnu reputaciju.
I pored ulaska brojnih stranih banaka na tržište Srbije, naši klijenti ostali su verni Vojvođanskoj banci. Naime, 60% naših sadašnjih klijenata koriste naše usluge duže od tri godine, što pokazuje da su zadovoljni našim uslugama, konkurentnim uslovima naše ponude i stručnošću naših zaposlenih.
Kao član NBG Grupe, ostaćemo posvećeni našim klijentima i zaposlenima i konzistentni po pitanju kvaliteta naših usluga.


2. Preuzimanje Vojvođanske banke od strane NBG je bila najveća finansijska operacija u srpskom bankarstvu. Bilo je i komentara da je NBG napravila grašku, da je preplatila i da će teško izvući uložena sredstva. Kakve su računice dve godine posle preuzimanja?


Preuzimanje Vojvođanske banke predstavlja važan korak u strategiji NBG Grupe za Srbiju i region jugoistočne Evrope. Da bi se izvršila procena preuzimanja, neophodno je imati u vidu buduće potencijale institucije, sprovođenje obimne reorganizacije, modernizacije i investiranja u operativnu platformu i ljudski kapital. Prvi rezultati ovog procesa transformacije i sinergije sa NBG Grupom već daju pozitivne rezultate, što se može videti po dobiti iz poslovanja za 2007. godinu i značajnom rastu koji je zabeležen u svim područjima poslovanja. Doprinos Banke profitu Grupe i veličini aktive (c.750 miliona EUR) u skladu je s ovim pozitivnim trendom. Nakon nedavnog spajanja Vojvođanske banke i National Bank of Greece ad Beograd, i sa daljim napretkom integracije u NBG Grupu, očekujemo da će se efekti sinergije dalje pojačavati. Naša snažna podrška potencijalima Vojvođanske banke ogleda se i u značajnoj dokapitalizaciji Banke od 85 miliona evra u decembru, uključujući i NBG Beograd, koja je već spojena s Vojvođanskom bankom.


3. Da li su urodili plodom napori da se, posle preuzimanja, racionalizuju troškovi i podignu prihodi Vojvođanske banke. Neto dobit je 2006. bila značajno veća nego 2005. godini. Kakvi su poslovni rezultati ostvareni prošle godine?

Svakako. Profit Vojvođanske banke beleži značajno povećanje u 2007. godini na 24 miliona evra, u poređenju sa 14 miliona evra u 2006. godini. Istovremeno, zabeleženo je i značajno poboljšanje svih kvalitativnih indikatora, kao što su operativna efikasnost i struktura aktive. Neto prihod od kamata pokazuje gotovo dvostruko povećanje, zahvaljujući poboljšanju strukture sredstava i širenju poslovanja u profitabilnija područja, kao što su potrošački krediti. S druge strane, pored prelaznih aktivnosti u reorganizaciji, stroga kontrola operativnih troškova ima kao rezultat njihovo smanjenje za oko 15%. Pored toga, unapređivanjem politika i procedura koje se odnose na upravljanje rizicima, značajno je poboljšan i kvalitet aktive. Uopšteno gledano, ukupna aktiva Banke povećana je za gotovo 30% u odnosu na prethodnu godinu, uz istovremeni rast neto obima kreditiranja.


4. Srbija je u proteklih nekoliko godina, po mišljenju većine bankara i finansijskih eksperata, bila dobro mesto za biznis. Može li se to reći i za ovu godinu?


Uopšteno gledano, srpsko tržište se razvija u pozitivnom smeru. Stope rasta u 2007. godini su impresivne, a isti trend se očekuje i ove godine. Iz tog razloga, Srbija ostaje područje poslovnih prilika i snažnog potencijala, ali se suočava i sa velikim izazovima. Oštra konkurencija je evidentna u bankarskom sektoru, a naša strategija jeste da se na najefikasniji način pozicioniramo u ovom okruženju i da iskoristimo njegove prednosti.


5. Da li, kao neke druge, NBG-Vojvođanska banka ima previše kapitala u odnosu na preuzeti rizik i kako na to reaguju vaši akcionari?


Neki bi rekli da Vojvođanska banka, kao druge banke u zemlji, ima previše kapitala za trenutni obim poslovanja i sklonost riziku. Međutim, politika NBG Grupe da održava kapacitet za preuzimanje rizika kod svih svojih supsidijara na svim nivoima, za sada kolebljivi uslovi na tržištu i naš izrazito pozitivan stav prema budućnosti zemlje opravdavaju održavanje ovakve baze kapitala. Naravno, svako dodatno povećavanje kapitala zasnivaće se na proceni uslova na tržištu, kako bi se obezbedila opravdanost uključenih troškova.


6. Da li je bilo i nekih neplaniranih i neželjenih troškova prilikom operacije preuzimanja, a potom spajanja Vojvođanske i NBG banke u Srbiji? Da li je bilo problema, ali i većih troškova, što ste nekoliko godina morali da vodite odvojene marketing kampanje za NBG i Vojvođansku banku?

Spajanje dve banke u Srbiji izvršeno je ubrzo nakon preuzimanja. Menadžment je bio u potpunosti posvećen spajanju dve banke u operativnom i pravnom smislu, kako bi od toga imali koristi naši klijenti, ali i tržište uopšte, jer nam je namera bila da pošaljemo jasnu poruku o strategiji NBG Grupe u zemlji. Činjenica da je spajanje završeno bez bilo kakvih prekida u poslovanju jeste rezultat veoma detaljnog planiranja, posvećenosti stručnjaka iz Banke i eksternih savetnika, uz konstantno praćenje celog procesa.


7. Vaša namera bila je da spojite dobru poziciju Vojvođanske banke u korporativnim poslovima i snažnu bazu NBG u poslovima sa stanovništvom. Da li ste i u kojoj meri uspeli da iskoristite i neke sinergetske efekte dve banke?

Nakon spajanja, Banka ima razvijenu mrežu od 204 poslovne jedinice i kombinovanu ponudu velikog broja bankarskih proizvoda, koji ispunjavaju sve finansijske potrebe naših klijenata. Zahvaljujući ovim prednostima, imamo jaku bazu klijenata. Banka ne samo da je zadržala postojeće klijente, već je stekla i brojne nove.

Pored toga, a imajući u vidu aktivnosti i dominantan položaj NBG Grupe u regionu jugoistočne Evrope, Vojvođanska banka, kao njena članica, koristi prednosti jačine kapitala Grupe, njenog međunarodnog prisustva i tehničke podrške i iskustava. Uz to, naši klijenti mogu da koriste prednosti korespodentske efikasnosti platnog prometa i povezivanja preduzeća iz Srbije i preduzeća iz zemalja u kojima je prisutna NBG Grupa, odnosno u Grčkoj, Turskoj, Bugarskoj, Rumuniji, BJR Makedoniji, Albaniji i Egiptu.


8. Na čemu ćete bazirati dalju strategiju razvoja banke, da li ćete svoju ponudu širiti i izvan klasičnih bankarskih proizvoda i hoćete li osnovati svoj investicioni fond?

Banka će imati u fokusu i poslovanje s privredom i poslove sa stanovništvom, ne samo putem konkurentne ponude i inovativnih proizvoda, već prevashodno razvijanjem dugoročnog odnosa s klijentima. Naravno, konstantno pratimo tržište kako bismo identifikovali moguće poslovne prilike, u cilju jačanja naše konkurentne pozicije.


9. Delite li mišljenje nekih bankara da srpsko finansijsko tržište nije više toliko privlačno za nove velike svetske igrače?


Tokom nekoliko prethodnih godina, veliki broj međunarodnih bankarskih institucija je ušao na srpsko tržište, koje je sada prilično fragmentisano i veoma konkurentno. Uprkos toj činjenici i veličini samog tržišta, srpsko finansijsko tržište još uvek može biti privlačno velikim svetskim igračima, pod pretpostavkom da imaju jasnu strategiju za region jugoistočne Evrope.



10. Hoće li se nešto promeniti u srpskom bankarskom sektoru posle odluke NBS da odobri “greenfield” licencu Moskovskoj banci? Kako će to uticati na dalju prodaju preostalih banaka sa državnim kapitalom?


Značajan privredni rast poslednjih godina od preko 5%, kao i kontrola inflacije, učinili su tržište Srbije atraktivnim za investicije. Kontinuirano pozicioniranje relativno velikog broja banaka na tržištu podrazumeva odgovarajući rast privrednih aktivnosti i investicija. Istovremeno, možemo očekivati da će doći do konsolidacije, kao rezultat prisustva velikog broja banaka u zemlji, mada to može potrajati.
Što se tiče privatizacije preostalih banaka u državnom vlasništvu, treba naglasiti da privlačnost ovih institucija zavisi od njihove pozicije na tržištu, odnosno da li im visina aktive, tržišni udeo i razvijenost poslovne mreže obezbeđuju zadovoljavajuću poziciju u ranije opisanom konkurentnom okviru. Shodno tome, ne vidim bilo kakve negativne implikacije na osnovu činjenice da postoje «greenfield» investicije.


11. Mnoge ovdašnje banke dobar deo svog rasta duguju velikim delom poslovima sa stanovništvom. Može li se takva tendencija održati na duži rok?

Ne očekujemo da će se zadržati zabeleženi rast kreditiranja stanovništva u budućem periodu. Struktura kredita pokazuje najsnažniji rast u delu kredita građanima, ali imajući u vidu restriktivne mere koje se odnose na gotovinske kredite, koje su već uticale na rast obima ovih kredita, u budućnosti se rast prevashodno može očekivati u delu stambenih kredita i kreditnih kartica.


12. NBG se listira na najznačajnijim svetskim tržištima kapitala. Razmišljate li o tome da i akcije Vojvođanske banke iznesete na Beogradsku berzu?


Ta mogućnost se za sada ne razmatra pošto Vojvođanska banka ima dovoljno kapitala da podrži rast svog kreditnog portfolija i zato ne vidimo potrebu za ulaskom na lokalna tržišta kapitala kako bi se poboljšala baza kapitala.

13. Osećaju li i banke posledice sve izraženije političke krize?

Uopšte gledano, politička kriza nije dobra i može da utiče na budući rast privrede. Međutim, želim da ponovim da je NBG Grupa posvećena srpskom tržištu i njegovom razvoju.

14. Kako će serija povećanja referentne kamatne stope uticati na poslovanje NBG-Vojvođanske banke? Da li ćete zbog toga smanjiti plasmane privredi i u većoj meri nego do sada kupovati hartije od vrednosti NBS, koje ne samo da su potpuno nerizične, već garantuju i solidan prinos?

Povećanje kamatnih stopa direktno utiče na cenu sredstava. Zato, u poslovnoj strategiji, Banka mora da uzme u obzir okolnosti i optimizira strukturu svoje aktive. Banka se kreće u smeru usaglašavanja ponude proizvoda i poboljšanja pozicije na tržištu u konkurentnom okruženju. Ublažavanje rizika više je rezultat sofisticirane organizacije i poznavanja tržišta. U tom smislu, verujem da ne treba da pomeramo naš fokus sa aktivnosti kreditiranja privrede i razvoja osnovnih poslovnih aktivnosti.


15. Hoće li povećanje referentne kamatne stope NBS neminovno poskupeti kredite za privredu i stanovništvo?

Pa, hoće, mada se očekuje da će oštra konkurencija stvoriti barijeru za rast kamatnih stopa. Međutim, kod kredita koji su direktno vezani za referentne stope u smislu koštanja odmah će se osetiti rast osnovne stope.


16. Strahujete li da bi NBS, radi ublažavanja pritisaka na cene i kurs, mogla da posegne i za dodatnim monetarnim restrikcijama, pa i administrativnim ograničenjima. Kako bi se to odrazilo na poziciju banaka i njihovih klijenata?

Najvažniji cilj za NBS jeste da održi stabilnost cena i verujem da će preduzeti sve mere koje su potrebne da bi postigla taj cilj. Međutim, ne očekujemo da će biti preduzete dodatne mere u bliskoj budućnosti pošto je NBS nedavno povećala repo stopu, pa pretpostavljamo da će joj biti potrebno neko vreme da proceni rezultate pre nego što preduzme dodatne aktivnosti.


17. Ukoliko Srbija uspori svoj put ka Evropskoj uniji i to izazove smanjeni dotok stranog kapitala, hoće li i banke zapasti u probleme? Kolika je, naime, opasnost da neki od korisnika kredita mogu zapasti u probleme ako se zaustavi priliv stranog kapitala, jer eksperti upozoravaju da u tom slučaju može doći do smanjenja deviznih rezervi, posledično i do rasta kursa, a većina kredita je indeksirana u evrima.


Verujemo da su banke i lokalna regulatorna tela uskladila napore u cilju razvoja srpskog bankarskog sektora i privrede, kao i stabilizacije lokalne valute. Očekivan obim stranih investicija biće proporcionalan uspešnosti ostvarenja tog cilja, što se može olakšati i ubrzati približavanjem Srbije Evropskoj Uniji. Uvereni smo da naša Banka poseduje mehanizme za procenu mogućih posledica usporavanja tog puta kako bi blagovremeno prilagodila svoju strategiju, uzimajući u obzir sve negativne uticaje na korisnike kredita. I na kraju, uvereni smo da je Narodna banka Srbije pripremljena da preduzme sve neophodne mere za rešavanje svakog problema do kog može doći.


18. Kada očekujete da bi u srpskoj ekonomiji, a posebno na finansijskom tržištu mogli da se preokrenu sadašnji negativni trendovi?

19. Može li Srbija ostati imuna na krizu, koja se polako iz SAD preliva u mnoge evropske zemlje?


Srbija, po pravilu, ne može ostati imuna na promene u svetskoj ekonomiji. Rast cena berzanske robe, cene nafte i hrane povećavaju inflatorni pritisak. Još jedan faktor koji utiče na finansijska tržišta jeste međunarodna kreditna kriza i oklevanje investitora da ulažu u akcije. Pošto je udeo stranih investitora na Beogradskoj berzi oko 50% mislim da će biti potrebno najmanje 6-12 meseci da tržište počne da se oporavlja od sadašnjeg stanja.



20. Ranije, i pored razvijene mreže u celoj zemlji, najveći deo poslovanja Vojvođanske banke bio je u Vojvodini. Da li se od dolaska NBG-a nešto promenilo?


Vojvođanska banka je sada prisutna u gotovo svakom gradu s preko 20 hiljada stanovnika, a u nekima od njih ima čak i više poslovnih jedinica.

Naša mreža filijala sada je proporcionalno razvijena u svim regionima, u skladu s brojem stanovnika i bruto domaćim proizvodom u svakom regionu.

Počevši od dominantne pozicije u Vojvodini, s razvijenom mrežom od 102 filijale u 64 grada i naselja, Banka je ojačala svoje prisustvo na teritoriji cele zemlje.

U Beogradu, glavnom gradu i ekonomskom centru zemlje, Banka sada ima snažno prisustvo putem 37 poslovnih jedinica. Takođe, u centralnim i južnim delovima zemlje, prisutni smo u 50 različitih gradova kroz 65 poslovnih jedinica.


21. Isplati li se u Srbiji ulagati novac u poljoprivredu i kako će na to uticati sve rašireniji rast cena hrane?

Pošto poljoprivreda učestvuje sa 35% u bruto domaćem proizvodu, 18% u ukupnom izvozu i 6,5% u ukupnom uvozu, od ogromnog je značaja za Srpsku privredu. Štaviše, oko 40% stanovništva direktno ili indirektno zavisi od poljoprivrede.
Imajući u vidu razvojne potencijale srpske poljoprivrede i trendove koji preovlađuju na domaćim i stranim tržištima, Vojvođanska banka ima u ponudi proizvode i usluge koje su koncipirane tako da predstavljaju finansijsku podršku poljoprivrednicima i preduzećima u poljoprivrednom sektoru. Na ovaj način, ostajemo jedan od najvažnijih partnera srpske poljoprivrede, koji podržava njen razvoj i obezbeđuje rešenja za buduće izazove.

Izvor: Bankar Magazin