Avio-industrija jedan od najvećih uzročnika globalnog zagrevanja

Emisija štetnih gasova od strane aviona trenutno čini šest odsto ukupnih faktora koji doprinose fenomenu globalnog zagrevanja. Procena je da će usled očekivanog povećanja broja komercijalnih letelica na preko 35 000, do 2025. godine procenat udela avioindustrije u globalnom zagrevanju biti čak udvostručen . U naporima da smanje ili eliminišu štetne uticaje na prirodno okruženje, avio-kompanije i regulatorna tela će morati da prevaziđu brojne komercijalne i tehničke prepreke za šta je potreban duži vremenski period, zaključak je analize Dilojtovih eksperata “Avio-industrija i održivi razvoj”.

Zanimljivo je da se aktuelni globalni sporazumi o smanjenju štetne emisije gasova, poput Kjoto sporazuma koji je stupio na snagu 2005. godine, jedino ne odnose na avio-industriju. Istovremeno eksperti upozoravaju da je udeo avijacije u stvaranju “efekta staklene bašte” i veći od šest odsto, jer se emisija štetnih gasova dešava visoko na nebu, gde su biljke i drveće kao prirodni prečišćivači nemoćni.

Prema rečima Jelene Galić, direktorke sektora za poslovno savetovanje Dilojta , “dva osnovna pristupa rešavanju problema emisije štetnih gasova u avio-industriji su usvajanje nove nacionalne zakonske regulative i međudržavnih ugovora i preduzimanje konkretnih koraka za smanjenje emisije štetnih gasova od strane same avio-industrije. Pred avio-industrijom je širok spektar mogućih koraka – od operativnih i odmah primenjivih do strateških inovacija, koje je moguće realizovati samo u dužem vremenskom periodu.” Pojedine akcije avio-kompanija u cilju smanjenja sagorevanja goriva, kao što je isključivanje motora dok je avion prizemljen i čeka na sledeće poletanje, letenje na visini i ruti na kojoj se minimalizuje emisija, smanjivanje težine letelice i tereta koje dovodi do manje potrošnje, bi mogle odmah da se primene. Sa druge strane, radikalnije intervencije poput uvođenja novih izvora energije – na primer “bio jet”, održive verzije kerozina – su dugi i skupi istraživački procesi i zahtevaju potpuno tehničko prilagođavanje avio-flote i zakonske regulative. “U oba slučaja postoje brojne regulatorne, tehničke i komercijalne prepreke, zbog kojih je moguće da će biti potrebno još neko vreme da se pokrene sistemska “zelena akcija” vlada i avio-kompanija.”, zaključuje Jelena Galić.

Ceo izveštaj možete pogledati ovde!

Izvor: Poslovni Magazin