Bez poreza na minimalac

BEOGRAD - Reformom poreskog sistema, trebalo bi da se neoporeziva osnovica za plate poveća sa sadašnjih 6.000 na 16.500 dinara, a da se svaka isplata preko te sume oporezuje jedinstvenom stopom – 20, a ne 12 procenata.

Da se poslodavci oslobode svakog nameta na niske plate ne bi li bez poreskih zahvatanja povećali zarade najmanje plaćenim radnicima i što više prijavili onih koji rade na crno, a da se, u isti mah, ne smanje fiskalni prihodi, jer će se u državnu kasu sliti više para korekcijom minimalne stope i od šireg obuhvata većih plata.

Predlagači poreske reforme računaju da umesto sadašnjih 65 dinara na svakih 100 dinara neto zarade, smanjenjem doprinosa za socijalno osiguranje, ubuduće plaćati 47 dinara.

Progresivnijim oporezivanjem većih zarada opterećenje najugroženijih radnika koji primaju minimalnu zaradu (polovina od prosečne), smanjilo bi se na 35 od 100 dinara neto zarade.

Milojko Arsić, jedan od autora, smatra da bi reforma poreza na zarade i dohodak građana i poreza na dobit preduzeća trebalo da se sprovedu već do kraja godine, a da se postepeno uvode izmene u naplati poreza na imovinu.

"Jedna od mana postojećeg poreskog sistema je u tome što su različiti izvori dohotka različito oporezovani. On ima i malu progresivnost, jer je neoporezivi deo zarade sada samo 6.000, a cilj promena je da se on poveća. Drugo, porez na ukupan godišnji prihod plaća samo oko jedan odsto obveznika. A među njima su advokati, kontrolor leta, ali nema nijednog velikog preduzetnika", kaže Arsić.

On dodaje da postoji i drugi predlog, da neoporezivi deo zarade bude 10.000 dinara. Tada bi na zarade od 10.000 do 30.000 dinara porez bio 10 odsto, a na zarade preko 30.000 dinara plaćao bi se porez od 20 odsto.

"Poreske utaje i siva ekonomije postoje u svim državama. U zemljama EU je između 10-15 odsto, a u Srbiji oko 30 odsto BDP-a. U Srbiji nisu retki poslodavci koji svojim radnicima isplaćuju deo prihoda „na ruke”, čime se izbegava plaćanje poreza i doprinosa, dok se obaveze po osnovu PDV-a redovno obračunavaju i izmiruju. Povećanjem više stope PDV sa 18 na 22 odsto, a niže sa osam na 12 procenata, gde je najmanje utaja, i smanjenim oporezivanjem zarada, gde su poreske utaje najviše, smanjio bi se obim sive ekonomije", kaže Nikola Altipamarkov, jedan od autora predloga nove poreske politike.

"Poreska konkurencija smanjivanjem poreza na dobit i poreza na dohodak, kako bi se privukle strane investicije, naročito je vidljiva u regionu istočne Evrope". dodao je Altipamarkov.

Sa tom praksom počela je Slovačka 2004. godine uvođenjem proporcionalnog poreza na dobit i dohodak od 19 odsto. Zatim se pridružila Rumunija u 2005. godini s porezom od 16, da bi Bugarska, Makedonija i Albanija u proteklih nekoliko godina uvele poreze od 10 odsto.

Češka je u 2008. takođe uvela proporcionalni porez od 15 odsto, dok je Crna Gora najavila uvođenje istog u 2010. godini.

Izvor: Politika, Poslovni Magazin