Cena kvadrata spremna za skok

Praznično zatišje na tržištu nekretnina zasigurno će delimično prekinuti i ponovno odobravanje stambenih kredita uz pomoć države onim građanima koji za to ispunjavaju uslove. Za njihov nastavak je Vlada Srbije izdvojila iz ovogodišnjeg budžeta 3,5 milijarde dinara, a iz Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita poručuju građanima da ne brinu da li će para biti dovoljno, jer, ukoliko bude neophodno još novca, moguće je da se obezbedi iz rebalansa budžeta. Cene stanova još miruju, ali se najavljuje njihov dalji rast, sve dok se ne izjednači odnos ponude i potražnje, što uglavnom ne zavisi od subvencionisanih kredita.

Potražnja za stanovima na tržištu nekretnina povećana je otkako je osnovana Korporacija, međutim, još uvek je relativno skromno učešće ovih stanova u ukupnom prometu stambenih jedinica. Tokom prošle godine u Srbiji je rešeno oko 4.000 zahteva za stambene kredite sa subvencijom države, za koje su ukupno isplaćene 2,8 milijarde dinara. Iako u agencijama za promet nekretnina kažu da se stanovi najviše plaćaju kreditima, mnogi se slažu da ovaj broj rešenih zahteva preko Nacionalne korporacije ne može značajnije da utiče na cenu stana i na odnos ponude i potražnje. Istina je da vlasnici uknjiženih stanova pokušavaju da iskoriste uslove banaka koje samo na takve dozvoljavaju stavljanje hipoteke, pa zbog toga podižu cenu, međutim, jedna lasta ne čini proleće.

Potražnja za stanovima počela je da raste od jula prošle godine, nakon ukidanja PDV-a za prvi stan i posle obimnije prodaje nekretnina na Crnogorskom primorju nakon odvajanja Crne Gore od Srbije, a među kupcima su i akcionari dobrostojećih privatizovanih firmi u Srbiji. Na tržištu su se pojavili bogataši koji ulažu novac u nekretnine, a drugi deo kupaca stanova su građani koji rešavaju krov nad glavom.

Subvencionisani stambeni krediti su posebno dobrodošli građanima bez stana sa skromnijim prihodima, jer je dovoljno imati gotovine samo 5 odsto vrednosti stana i može se ući u kreditni aranžman. Upravo gotovinsko učešće je bilo najveći problem za podstanare, koji nisu mogli da sakupe veću količinu novca koji je banka tražila za učešće. Sada im u tome pomaže država. Banka odobrava kredit u vrednosti 75 odsto stana, a preostalih 20 procenata daje država uz veoma povoljnu kamatu od samo 0,1 odsto i to na odloženi rok vraćanja kroz pet godina, koji počinje tek pošto se otplati glavni bančin kredit, a mesečna rata za manji stan iznosi otprilike koliko i mesečna podstanarska najamnina.

Sekretar Odbora za građevinarstvo u Privrednoj komori Vojvodine Žarko Čađenović podvlači da cena građevinskog zemljišta i infrastrukturno opremanje najviše utiču na rast cene stanova. Kako u centralnim delovima gradova više gotovo da nema slobodnih lokacija, na mestu gde se poruši neka starija građevina i gradi nova cene su sve paprenije. Gradovi se zato šire na periferiju. Cena stanova u Novom Sadu trenutno miruje, kvadrat se najčešće kreće od 1.000 do 1.800 evra, u zavisnosti od lokacije, spratnosti i veličine, iako neki već traže i 2.000 evra za kvadrat nove garsonjere u centru grada. Međutim, već u februaru se očekuje njihov dalji blagi porast. Sve dok tražnja bude veća od ponude cene će rasti, a mogli bi da ih zaustave samo novi investitori većom ponudom novoizgrađenih stanova, što se očekuje za godinu - dve.

R. Dautović

Izvor: Dnevnik