CIA: U BiH živi 4,59 miliona stanovnika – Nema nafte

Američka Centralna obaveštajna agencija, CIA, objavila je novi izveštaj o svojevrsnoj ličnoj karti Bosne i Hercegovine, u kojem se podaci dosta razlikuju od zvaničnih koje poseduju domaće vlasti.

Višak 800.000

To što se vlasti BiH teško mogu dogovoriti o novom popisu stanovništa, kojim bi se došlo do preciznijih podataka o stanju u zemlji, za analitičare i obaveštajce CIA-e očito ne predstavlja problem da o BiH sakupe brojne informacije, od kojih neke možda čak nemaju niti domaće institucije.
Ono što je sigurno, ako slični podaci postoje u institucijama BiH, teško da su objedinjeni na jednom mestu, poput pregleda kog nudi najnoviji izveštaj američke tajne službe.
Zasigurno jedan od najznačajnijih podataka, sadržanih u izveštaju je precizan broj stanovnika koji prema podacima CIA-e žive u BiH. Tako je u BiH u julu 2008. godine živelo 4.590.310 stanovnika. Ovaj podatak još je interesantniji kada se zna da prema zvaničnim procenama državne Agencije za statistiku, u BiH živi tek oko 3,8 miliona stanovnika.
Teško se odlučiti da li verovati procenama službenih institucija BiH ili jedne od najbolje organiziranih tajnih službi na svetu. Jer, kredibilitet ovog podatka CIA-e dodatno potvrđuje i niz drugih i više nego preciznih informacija koje se o BiH mogu pročitati u njenom najnovijem izveštaju o BiH.

Koliko živimo

Tako se CIA ne zaustavlja na pukom broju građana koji žive u BiH, već nudi i niz informacija o strukturi stanovništva koje se teško mogu pronaći sabrane na jednom mestu bilo kom sličnom izveštaju domaćih institucija. Prema CIA-inim informacijama, najveći deo populacije BiH otpada na građane u dobu od 15 do 64 godine, njih čak 70,6 osto. Dece do 14 godina u BiH ima oko 14,7 posto koliko iznosi i procenat starijih od 65 godina.
No, podaci o strukturi stanovništva ne staju ni tu: u izveštaju se navodi da je prosečna starost građana u BiH 39,4 godine. Zanimljivo je da su žene u BiH u proseku starije od muškaraca za dve godine. Prosek kod muškaraca je 38,2 godine dok je kod žena 40,5 godina.
Prosečna očekivana životna dob žena je 82 godine, dok muškarci u proseku žive 74 godine.
Verovatno će mnogi od njih uspeti doživeti novi popis stanovništva u BiH, koji će pružiti konačnu potvrdu tačnosti podataka koji su o BiH prikupili američki tajni agenti.

HIV-om 900 zaraženih

Prema podacima CIA-e u Bosni i Hercegovini trenutno oko 900 ljudi živi sa virusom HIV/ AIDS-a, dok je do 2003. godine u BiH od ove bolesti umrlo oko stotinu zaraženih.

Nacija i religija

Zanimljivo je da se u izveštaju navode veoma precizni podaci o religijskoj i etničkoj strukturi stanovništva BiH. Tako je najviše Bošnjaka, 48 odsto. Procenat Srba u populaciji BiH je 37,1 odsto, dok je Hrvata 14,3 odsto. Prema ovom izveštaju ostalih u BiH ima svega oko 0,6 odsto. Podaci o religijskoj pripadnosti dosta se razlikuju i ukazuju da etnički kriterijum baš i ne može striktno da se veže uz pripadnost nekoj od religija. Muslimana je oko 40 odsto, pravoslavaca 31 odsto, katolika 15 odsto dok je procenat ateista i pripadnika drugih konfesija 14 odsto.

Živimo od usluga

U izveštaju CIA-e navodi se i niz podataka o ekonomskoj situaciji u BiH. Analitičari ove organizacije upozoravaju da su dva najveća problema sa kojim se suočava bh. ekonomija velika nezaposlenost i ogromni trgovinski deficit. Stopa nezaposlenosti u BiH je oko 45 odsto. Međutim procene CIA-e su da se ova stopa treba uzeti sa rezervom, jer najmanje 30 odsto zvanično nezaposlenih, radi na crno. Od ukupnog stanovništva, procenjuje se da je radno sposobno oko 1,1 milion ljudi. Bruto društveni proizvod procenjen je na oko 14,7 milijardi dolara, dok GDP po glavi stanovnika iznosi oko 7.000 dolara. Najveći deo GDP-a ostvaruje se od pružanja različitih usluga, čak 66 odsto. Poljoprivreda u GDP-u učestvuje sa 10,2 odsto, dok je udeo industrije oko 23,9 odsto.

Višak i uvoz

Dosta interesantni podaci u izveštaju navode se i o proizvodnji električne energije. Tako se u BiH proizvodi 12,2 milijardi kilovat sati struje, dok je potrošnja 8,2 milijarde kilovat sati. No, uprkos očitom višku, u BiH se uvozi oko 2,1 milijardi kilovat sati, dok je izvoz oko 3,5 milijarde kilovat sati električne energije.

Nema nafte

Prema podacima CIA-e, u BiH nema potvrđenih nalazišta nafte i prirodnog gasa.

Kaskamo za regionom

Broj fiksnih telefonskih linija u BiH je 989.000 dok je broj mobilnih 1,8 miliona. Međutim u izveštaju se naglašava da telekomunikacioni sektor u BiH treba modernizaciju, te da je nivo usluga koji se pružaju, naročito, u urbanim delovima, znatno ispod proseka kakav imaju druge zemlje bivše Jugoslavije. Ističe se da je broj mobilnih dostigao stopu od 22 na 100 stanovnika, dok je situacija kod fiksne telefonije oko 20 na stotinu stanovnika. Broj korisnika interneta nešto malo je niži od jednog miliona.

Pola makadama

Prema CIA-i, BiH ima čak 28 aerodroma, od kojih osam imaju asfaltirane piste. Ukupna dužina pruga je 608 kilometara, dok je mreža cesta duga 21 hiljadu kilometara od čega je samo polovina asfaltirana.

Heroin i korupcija

Od opasnosti sa kojim se Bosna i Hercegovina susreće, CIA-a naglašava problem rasta tranzita krijumčarenja heroina u zapadnu Evropu, dok je u dosta manjoj meri prisutan šverc marihuane. Posebno se upozorava na činjenicu da je BiH i dalje jako osetljiva i ranjiva na aktivnosti pranja novca, pre svega zbog nesređenosti u ekonomiji, slabim policijskim strukturama, te prisustvu korupcije.

Samo zemljotres

Razorni zemljotresi jedina su prirodna katastrofa koja preti Bosni i Hercegovini, smatraju obaveštajci CIA-e.


Protesti i granice

Zanimljivo je da se kao problem za vlasti BiH navodi veliki pritisak izbegličkih udruženja, studenata, te ratnih veterana. Kao problemi ističu se i otvorena pitanja oko definisanja konačnih granica sa Srbijom i Hrvatskom.

Izvor: Capital.ba