Deonice telekoma svim građanima FBiH

Kolegijum Vlade FBiH još nije dogovorio detalje privatizacije telekoma u FBiH, ali se dopremijeri slažu da bi svi građani FBiH trebalo da dobiju priliku da kupe deonice ovog preduzeća.

Dogovor premijera i dvojice dopremijera Vlade FBiH trebalo bi da bude ponuđen Parlamentu FBiH u okviru politike privatizacije, koja će se uskoro naći pred zastupnicima. Premijer Nedžad Branković najavljuje da je za sada izvesno da će strateški partneri biti izabrani tenderom u oba telekoma i da će imati po 51 odsto kapitala.
“Nema se šta mnogo dogovarati. Strateškim partnerima će biti ponuđeno po 51 odsto, a za ostatak kapitala u oba subjekta će biti definisani pojedinačni programi. U prodaji na berzi i određivanju veličine blokova deonica koje ćemo ponuditi uvažićemo sugestije Agencije za privatizaciju FBiH”, objasnio je Branković.
On nije želio komentarisati da li će kupovina određenog procenta biti na raspolaganju radnicima telekoma ili će svi građani biti u prilici da ih kupe. Naime, dok je Branković ranije bio zagovornik “radničkog deoničarstva”, dopremijer i ministar finansija Vjekoslav Bevanda zagovara da deo deonica bude prodat na berzi kako bi i građani dobili priliku da ih kupe, ali i kako bi oživelo tržište deonicama i proverila stvarna vrednost telekoma. Dopremijer Gavrilo Grahovac kaže da je bliži Bevandinom stavu.
“Neprihvatljivo mi je to radničko deoničarstvo i mislim da je mnogo korektnije dati priliku svim građanima da kupe deonice, pa i onima u školstvu i zdravstvu, koje samo nikada neće biti privatizovano. Nekorektno je dati priliku samo onima koji već imaju sreću da rade u profitabilnim preduzećima kakvi su telekomi”, kaže Grahovac.
U Vladi FBiH očekuju da će privatizacija telekoma početi sredinom ove godine, a očekivani iznos je između dve i po i tri milijarde KM. Prema postojećim planovima, 70 odsto novca bi trebalo da ide u razvoj infrastrukture, 15 odsto u projekte lokalnih zajednica, 10 odsto za održivi povratak, po dva odsto za podsticaj poduzetništva i naučnoistraživačkog rada, te jedan odsto u druge svrhe.

Izvor: Capital.ba