ECB ostavio kamatne stope na istom nivou

Sastanak u četvrtak nije doneo promene ključnih kamatnih stopa Evropske centralne banke, koje su i dalje na nivou od 4,25%, kao što su analitičari i očekivali.

Sad je na redu Žan-Klod Triše, predsednik ECB-a, koji bi trebao u svom obraćanju javnosti saopštiti stav banke o tome kako svetska finansijska kriza utiče na kretanje ključnih kamatnih stopa u narednom periodu.

Zadržavanje nivoa ključnih kamatnih stopa bilo je očekivano u analitičarskim krugovima, iako se nalaze na najvišem nivou u poslednjih sedam godina. Istovremeno, izražava se bojazan zbog rasta inflacije u eurozoni na 3,6%, koja je već debelo prešla ciljane nivoe od 2%. ekonomija eurozone jednostavno nije dovoljno snažna da se odupre finansijskoj krizi koja traje već godinu dana i najviše pogađa likvidnost kompanija.

Uz to, proizvodnja se spustila na nivoe od pre sedam godina, što je rezultiralo naglim rastom nezaposlenosti. Stoga, analitičari predviđaju da će kamatne stope zadržati sadašnji nivo do nove godine, kada bi se verovatno mogle smanjiti.

Zabrinutost je sve veća, jer se i na tržištu novca događaju čudne stvari. Evropske banke sve više koriste ECB kao sef za prekonoćno deponovanje novaca umesto za međusobne pozajmice i kreditiranje privrede. Desetine milijardi evra koje je ECB ubacio u finansijski sistem eurozone po kamati od 4,8% slivaju se u sve većem broju nazad.

Pre deset dana prekonoćni depoziti su iznosili 1,4 milijarde evra, da bi u samo 8 dana stigli na neverovatnih 102,8 milijardi evra, koliko je u noći s utorka na sredu prespavalo u ECB-u. Ono što najviše čudi je činjenica da ECB za ta sredstva daje kamatu od 3,8%, pa ispada da se banke svesno bacaju u gubitak svake večeri.

Službenici ECB-a smatraju da je glavni razlog ovakvom ponašanju banaka strah od greške, koje su se do sada pokazale vrlo skupim. Stoga im je draže držati gubitke pod kontrolom i znati gde su se dogodili, nego da naprave potez poput Centralne bavarske banke koja je dva sata pre propasti Liman Bradersa prebacila 350 miliona evra na njihove račune.

Dodatnu nelagodnost izaziva najniži kurs evra prema dolaru u zadnjih godinu dana, 1,3196 dolara za jedan evro. Hoće li ovu neugodnu situaciju spasiti holandski predlog za osnivanje fonda od tristotinjak milijardi evra koji bi, po uzoru na američki plan, trebao srediti situaciju na finansijskim tržištima, još uvijek se ne zna, naročito nakon prilično oštre reakcije francuskih monetarnih vlasti koje su ga odbacile kao nepotreban.

Izvor: Jutarnji.hr