Evropska centralna banka podigla kamatnu stopu

Evropska centralna banka (ECB) podigla je ključnu kamatnu stopu na 3,75 odsto, ali ulagače daleko više zanima kako će tu odluku obrazložiti predsednik ECB Žan-Klod Triše.

Interesovanje analitičara je izazvala nestabilnost tržišta od prošle nedelje kada je bivši predsjednik američkih Federalnih rezervi Alen Grinspen rekao da bi SAD mogle da uđu u recesiju do kraja godine. Pad akcija na kineskom tržištu se kao virus prenio preko Azije na Evropu i SAD, a zatim nazad, te još jednom ukrug, do jučerašnje stabilizacije tržišta.

ECB, koja određuje monetarnu politiku privrede 13 država sa 317 miliona ljudi i više od 15 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda, nastavila je poskupljenje novca jučerašnjim podizanjem osnovne kamatne stope na 3,75 odsto sa dosadašnjih 3,5 procenata.

Anketa Dow Jonesa među 55 vodećih finansijskih institucija pokazuje da sve očekuju povećanje kamata, a da 34 predviđaju da će se cena pozajmice evra u ECB do juna popeti na četiri odsto. Opšta je ocjena da je, uprkos potresima na berzama i strahu od mogućeg svjetskog ekonomskog usporavanja, glavna briga ECB obuzdavanje inflacije. Povećanje kamata je osnovno oružje u borbi sa inflacijom, ali skuplji novac vodi usporavanju poslova.

Inflacija u 13 država koje koriste evro je procenjena na 1,8 odsto za februar. Ista je kao u januaru i ispod je preporuke Centralne banke o granici od dva odsto. Na sastanku Saveta guvernera ECB Triše je u februaru rekao da stroga budnost ostaje suština osiguranja stabilnosti cena, što je ekonomistima bio znak da će ove nedelje doći do povećanja kamata. Pitanje je da li će poskupljenje sada izazvati novo saplitanje na tržištu, a analitičari su podeljeni po tom pitanju.

Veće kamate će dodatno ojačati evro i izazvati lavinu kritike nekih evropskih političara, posebno francuskih, koji strahuju da će skup evro zakočiti njihov izvoz. Sa druge strane, poskupljenje evropskih kamata, sedmo od decembra 2005. godine kada je stopa bila dva procenta, može se na tržištu protumačiti kao znak stabilnosti koji će razvijati sumnje trgovaca. Istovremeno, nedavni pad nezaposlenosti, posebno u Nemačkoj, može da ohrabri sindikate da krenu u borbu za povećanje plata, što bi ubrzalo inflaciju. "IG Metal", najmoćniji, nemački sindikat, sa 3,4 miliona članova, već traži 6,5 odsto veće plate za ovu godinu.

izvor: Vijesnik