Hrvatska 113., uglavnom ekonomski neslobodna

Hrvatska je zauzela 113 mesto na svetskom indeksu ekonomskih sloboda i ostaje u kategoriji uglavnom neslobodnih zemalja, istakla je danas Nataša Srdoč, predsednica Adriatic instituta za javne politike.

Hrvatska je u odnosu na 2007. godinu pala za četiri mesta i ostaje na dnu Evrope, gde je 37 od 41 zemlje obuhvaćene istraživanjem. Indeks ekonomske slobode objavljuju američki konzervativni think tank „Heritage Foundation i dnevnik The Wall Street Journal.

Iako je Hrvatska zabeležila pad u ukupnom rejtingu, ovogodišnja je ocena za 0,7 posto viša od prošlogodišnje, i nalazi se u društvu evropskih zemalja kao što su Moldavija, Belorusija i Albanija.

Srdoč je naglasila kako je krivac za ovakvo stanje hrvatskog gospodarstva i ekonomskih sloboda upravo središnja država, odnosno vlada koja troši čak 49 posto ukupnog bruto domaćeg proizvoda, umesto da se potpuno makne iz privrede kao preduzetnik i samo se koncentriše na omogućavanje što veće ekonomske slobode.

Prema njoj, potrebno je da se država u potpunosti makne iz privredea kao poreduzetnik i privatizuje sve, a navela je i iskustva drugih zemalja koje su učinile i više, ukinuvši sve subvencije.

Tako bi Hrvatska prema stavu Adriatic instituta trebala u potpunosti ukinuti subvencije za poljoprivredu i brodogradnju, jer bi time oslobodila značajna sredstva koja država inače preraspodeljuje, a automatski bi bila u mogućnosti i smanjiti porez na dodatu vrednost.
Porez na dodatu vrednost bi se ukidanjem subvencija za poljoprivredu mogao odmah sniziti za četiri procentna boda na 18 odsto, a ukidanjem subvencija za brodogradnju porez na dodatu vrednost mogao bi se sniziti za novih dva podsto. U slučaju da država bude efikasnija u raspodeli proračunskih sredstava i smanji rupe u proračunu, stopa PDV-a mogla bi se sniziti do 15 odsto.

Prema Džoelu Anandu Samiju iz Adriatic instituta, nova hrvatska vlada pokazuje još manje spremnosti na ekonomske reforme, jer je cela predizborna kampanja bila usmerena isključivo na to kako novac iz proračuna potrošiti, što je vidljivo i iz toga što je iz državne uprave otišao i jedan od reformatora, Ante Žigman.

Sami je upozorio na zabrinjavajuć nivo slobode od korupcije od samo 34 odsto prema istraživanjima instituta, i naglasio kako mu nije jasno zbog čega nema imovinskih kartica za državne dužnosnike, koje bi pokazale od kuda potiče njihova imovina, i zašto onda oni za koje se dokaže da su korumpirani ne bi završili u zatvoru.

Sami je upozorio i na novo bujanje državne administracije, kojim se dodatno potiče korupcija, jer nema smisla da se uvodi regionalizacija ako se strukture moći u centru ne razvodne i ne prerasporede u regije, već se zapošljava nova administracija.

Prevelik državni aparat utiče na otežanu regulaciju poslovanja, radne snage i vlasničkih prava. Sudski je sistem sklon korupciji, političkom uplitanju a neki ulagači zbog toga radije traže međunarodnu arbitražu.

Ocene ispod međunarodnog proseka ekonomske slobode Hrvatska je postigla u veličini države (28 posto), vlasničkim pravima (30 posto), slobodi od korupcije (34 posto), slobodi ulaganja (50 posto) i radnim pravima (50,5 posto), te slobodi poslovanja i fiskalnoj slobodi (58,2, odnosno 68,8 posto).

Prema indeksu ekonomske slobode, najslobodnije zemlje sveta su Hong Kong, Singapur, Irska, Australija, Sad, Novi Zeland, Kanada, Čile, Švajcarska i Velika Britanija.

Srdoč je naglasila kako je potrebno nastaviti reforme u svim ključnim područjima od reforme sudstva, borbi protiv korupcije, reformi penzionog i zdravstvenog sistema, fiskalnoj i monetarnoj reformi itd.

Josip Jagić

Izvor: SEEbiz