Hrvatska: Sajber sela i kodirana jaja

Jaja će imati kodove, a meso goveda označavaće se u potpunosti tako da kupac tačno zna poreklo i način uzgoja svakog dela mesa. Takođe, svaka farma pratiće se satelitima. Izmena Pravilnika o kvalitetu jaja u kojoj se navodi da sva kokošja jaja A klase, dakle ona namenjena kupcima, moraju imati podatak o tome na koji je način kokoška koja ga je snela uzgojena, zatim skraćenicu države porekla te broj proizvođača, 1. januara stupila je na snagu, piše Jutarnji list.

Rok koji je proizvođačima dat za prilagođavanje novim standardima ističe krajem ovog meseca, a sva jaja koja u trgovinama nakon tog datuma ne budu bila označena u skladu sa standardima EU biće uklonjena iz prodaje.

Prvi broj koda odnosi se na način uzgoja i držanja – nula je znak za ekološki uzgoj, jedinica za "slobodni uzgoj", a ako je kokoška živela u kokošinjcu, jaje će imati broj dva. U najvećem broju slučajeva jaja u hrvatskim trgovinama imaju broj tri, što znači da je kokoška bila uzgojena i držana u kavezu.

Drugi deo koda skraćenica je za zemlju porekla: HR je kratica za Hrvatsku, a ako jaje dolazi iz zemlje koja nije članica EU, moralo bi imati sličnu skraćenicu. Poslednji brojevi predstavljaju broj proizvođača. Ako se potrošaču dogodi da u trgovini kupi pokvareno jaje ili od jajeta dobije neku bolest, po tom će broju nadležne službe lako pronaći s koje je farme jaje pristiglo.

EU postavlja uslov da sva goveda u Hrvatskoj moraju biti označena, a promet njima praćen u skladu sa standardima EU-a. Isto treba početi sa svinjama, ovcama i kozama. Takođe sva seoska domaćinstva s više od dve svinje moraju biti unešena u registar farmi.

Registar se počeo stvarati u junu prošle godine, a koordinate geografske širine i dužine svake farme unose se putem satelita i GPS uređaja.

U Ministarstvu poljoprivrede Hrvatske procenjuju da će to merilo biti ispunjeno najkasnije do maja ove godine, a na projekat je od 2003. potrošeno oko 10 miliona kuna.

”Ispunjavanjem ovih merila postići ćemo mnogo veću zdravstvenu sigurnost i ograničiti prodaju životinja na crno. One farme i životinje koje ne budu registrovane, ostaće izvan sistema”, rekao je Nikša Barišić, načelnik Odeljenja za organizaciju veterinarske službe i označavanje životinja Ministarstva poljoprivrede Hrvatske.

Krajnji cilj je stvoriti sistem koji omogućava kontrolu životinja od farme do klanice i, posle, do malih paketića mesa u trgovinama i mesarama.

U računarskom sistemu na demonstraciji u Hrvatskom stočarskom centru pronalazimo kravu po imenu Jagoda. U računaru je ceo njen život: datum kad je oteljena i upisana u registar, broj pod kojim je uvedena na kojoj je farmi boravila, podatak da joj je otac bio nemački bik Aladi, a majka hrvatska simentalka Olga. I na kraju datum “razduživanja”, odnosno odvođenja na klanje.

Drugi deo računarskog sistema deluje kao da, kada se neka životinja, npr. razboli, u programu se jednim klikom miša može pronaći satelitski snimak farme na kojoj se ona nalazi i program prikazuje susedne farme u krugu od 3 i 7 kilometara, piše Jutarnji list.

Izvor: Capital.ba