Hrvatska: Više od pola domova živi na kredit

Kupovna moć hrvatskih građana je na niskom nivou, prihodi većine njih ne pokrivaju svakodnevne troškove, pa je polovina domaćinstava zadužena, umesto da štedi za starost.

Mesečne prihode koji ne pokrivaju osnovne troškove domaćinstva u Hrvatskoj je dve trećine, 13 odsto ih ima taman dovoljno, a samo sedam odsto ima i više nego što im je mesečno potrebno.

Predstavljajući rezultate na okruglom stolu "Kreditna kriza, potrošačka groznica i prezaduženost građana" u organizaciji udruženja "Život u plusu", Vlasta Kroflin Fišer iz GfK iznela je podatak da kupovna moć u Hrvatskoj iznosi 4.763 evra, odnosno višestruko manje u odnosu na 12.500 evra proseka iz EU.

Međutim, problem bi mogao biti i u rezultatima prema kojima tek 60 odsto građana želi zadovoljiti određeni životni stil dok se njih 40 odsto ravna prema osnovnim životnim potrebama. Više od polovine građana svoj kućni budžet uopšte ne prati, no čak su i bez toga svesni kako je on u zbiru rastrošniji nego bi trebao.

Zaduženi koliko štedimo

Među zaduženim domaćinstvima 69 odsto ih ima dugove po tekućem računu, 40 odsto po kreditnim karticama, 37 odsto po gotovinskim kreditima, a 31 odsto ih ima namenske kredite (stan/auto i sl.). Na pitanje štede li dodatno za penziju pozitivno je odgovorilo svega 19 odsto ispitanika, a Kroflin Fišer ističe da hrvatski građani očito ne shvataju da se o tome već sada treba razmišljati.

Zoran Kureljušić iz Privredne banke Zagreb je pritom podsetio da je na kraju septembra ove godine nivo zaduženosti stanovništva (iznos kredita) dosegnula nivo njihovih ukupnih depozita. Govoreći o očekivanjima za naredno razdoblje, podsetio je da Hrvatskoj do kraja ove te tokom iduće godine na naplatu dolazi više od 11 milijardi evra duga, što glavnice, što kamata, a to će se odraziti i na kreditnu politiku hrvatskih banaka, pa i na ekonomiju.

Londonska deklaracija

Na okruglom stolu je predstavljena i tzv. Londonska deklaracija, koju su sredinom novembra ove godine potpisala udruženja za zaštitu korisnika finansijskih usluga iz 26 zemalja, među kojima je i "Život u plusu". Njome se, uz ostalo, vlade pozivaju na osnivanje "interventnog fonda" ne samo za pomoć posrnulim finansijskim institucijama, već i građanima, što su na današnjem okruglom stolu podržali i predstavnici nekih hrvatskih društava za zaštitu potrošača, uz naglasak da su prezaduženi građani zapravo žrtve finansijske industrije.

Izvor: Jutarnji.hr