Inovacija na tržištima u razvoju

Uvoz proizvodnih delova sa tržišta u razvoju – rizik i šansa za globalne proizvođače

Prema rezultatima godišnje studije revizorsko konsultantske kompanije Deloitte (Dilojt) „Inovacija na tržištima u razvoju“ za 2008. godinu, 75 odsto direktora kompanija lociranih u razvijenim zemljama smatra da se uvoz proizvodnih delova sa tržišta u razvoju značajno povećao, ali istovremeno 80 odsto njih smatra da ovaj vid nabavke ulaznih komponenti predstavlja znatan rizik. Oko dve trećine ispitanika su izjavili da su bezbednost proizvoda, novi standardi u pogledu kvaliteta proizvoda i zaštite prirodne sredine postali odlučujući faktori kada globalne kompanije biraju dobavljače iz zemalja u razvoju.

Upitani iz kojih zemalja pretežno kupuju komponente i delove za svoje proizvode, direktori su najčešće navodili Kinu (66%), zatim Meksiko i Centralnu Ameriku (36%). Iz centralne i istočne Evrope ulazne komponentne za svoju proizvodnju nabavlja oko 25 odsto kompanija. Međutim, sudeći po pisanju medija i pritisku javnosti, 2007. godina bi se mogla nazvati „godinom povlačenja proizvoda sa tržišta“. Alltrade Tools je povukao milion baterija zbog mogućnosti da eksplodiraju tokom upotrebe ukoliko se otvor na bateriji ošteti, a kompanija Cardinal Distributing 900 hiljada komada dečijeg nakita jer su ofarbani bojom koja sadrži olovo. IKEA je povukla iz svojih prodajnih objekata širom sveta više od 800 hiljada ukrasnih vaza zbog opasnosti da se polomi dno koje bi moglo da dovede do povrede potrošača.

Dilojtovo istraživanje pokazuje da će rukovodioci uspešnih kompanija iz sektora proizvodnje u budućnosti intenzivnije sprovoditi dodatne aktivnosti upravljanja rizikom, kao što su: češće posete i obilasci postrojenja dobavljača, uključivanje inspekcije i testiranja u ugovore, pa čak i analizu menadžerskih veština dobavljača i uslova rada. Međutim, definisanje adekvatnih zahteva i standarda je samo prvi korak u unapređenju bezbednosti i kvaliteta. “Pravi efekti će se postići isključivo kontrolom i nadgledanjem dobavljača iz tržišta u razvoju, što predstavlja pravi izazov s obzirom da se često radi o kompleksnoj mreži povezanih preduzeća i strateških partnerstava, a za sada samo 35 odsto proizvođača iz razvijenih zemalja sprovodi kompletan monitoring koji uključuje i podizvođače koje angažuju njihovi dobavljači iz zemalja u razvoju”, komentariše Jelena Galić, direktorka sektora za poslovno savetovanje Deloitte-a.

Pored viših bezbednosnih zahteva i češćeg testiranja, većina direktora smatra da će dodatno informisanje kupaca o proizvodu i njegovom poreklu, eliminisati strah u pogledu bezbednosti, kvaliteta i ekoloških pitanja. Kada je u pitanju povećanje troškova usled zahteva za višim standardima na strani proizvođača u zemljama u razvoju, predviđanja direktora kompanija sa razvijenih tržišta i direktora sa tržišta u razvoju se gotovo poklapaju – troškovi će neminovno porasti. Međutim, uspešni rukovodioci imaju šansu da opisanu situaciju okrenu u svoju korist. “Uvođenjem nove politike bezbednosti, kvaliteta i upravljanja rizikom na tržištima u razvoju, oni mogu iskoristiti šansu da se izdvoje od konkurencije, pruže garancije potrošačima da su zadovoljeni strogi standardi i diktiraju više cene na tržištu. I dobavljači na razvijenim tržištima će takođe imati koristi od uvođenja strožijih standarda, usled boljih šansi za privlačenje i zadržavanje velikih globalnih kupaca”, zaključuje Jelena Galić.

Integralnu verziju istraživanja možete preuzeti na: www.deloitte.com/manufacturing.


Izvor: Poslovni Magazin