Jan Piter Olters: Turizam će pokrenuti razvoj Crne Gore

Nakon ulaganja u nekretnine, kapital će preći u turističke kapacitete

Ulaganje u nekretnine je samo prelazni period za velike investicije u turizmu. U turizmu je potencijal za pokretanje širokog ekonomskog razvoja. Sigurno je da će nakon nekretnina ulaganje uslediti i u druge oblasti, kazao je Jan Piter Olters, predstavnik Svetske banke u Crnoj Gori na prezentaciji o ulozi svetskih finansijskih instuitucija u regionu koji je organizovao Institut za medije Crne Gore.

Velike investicije u nekretnine u Crnoj Gori su privremeni fenomen nakon koga dolazi turizam. Za to su neophodne prateće investicije u infrastrukturu – puteve, komunikacije, električnu energiju , vodu , kanalizaciju... Crna Gora treba da je srećna što u tranzicionom periodu ima sektor koji će vući ekonomski razvoj u srednjoročnom periodu. Ovaj sektor će stvoriti dodatne zahteve unutar ekonomije – naročito u oblastima koje su povezane sa uslugama. To će povećati raznovrsnost investicija. Vlada treba da stvori okvir primamljiv za investitore. Ukoliko to Vlada postigne, oni će doći, kazao je Olters, podsetivši da je razvoj u prošloj godini, zasnovan na nizu specifičnih faktora.
Od milijardu evra stranih investicija, što je polovina bruto nacionalnog proizvoda, oko 50 odsto je bilo u nekretnine. Postavlja se pitanje u kolikoj meri se to može nastaviti u sledećim godinama . Crnoj Gori u nekim oblastima ide jako dobro, a u nekim ne. Najveći problem u administrativnom smislu je katastar, ocenio je Olters. Treba održavati dobro stanje u oblastima u kojima dobro ide, a potruditi se da se i druge unaprede. Cilj je da se ujednači ambijent i privuku strani investitori.
Besmisleno je razgovarati da li biti za ili protiv globalizacije, jer ona znači veći priliv stranih direktnih investicija, novih radnih mesta, povećanje bogatstva...Ona otvara ogromne mogućnosti, ali i uznemirenost i zabrinutost. Neke su realne, ali ima i imaginarnih. Nema međutim dileme da se nacionalne ekonomije takmiče u privlačenju stranih direktnih investicija . To su preduslovi za rast ekonomije, kazao je Olters, dodavši da ni Svetska banka nije nepogrešiva, ali je ključno da se nastavi dijalog vlada i predstavnika Svetske banke.
Veći kredibilitet i pristup fondovima sa povoljnim sredstvima su samo neke od koristi koje ima Crna Gora od učlanjenja u Svetsku banku i MMF, kazala je Milica Vlahović, direktor Direkcije za monetarna istraživanja crnogorske Centralne banke. Svetska banka je u Crnoj Gori ne samo kreditor nego i konsultant. MMF je konsultant, podsetivši da Crna Gora nije potpisala aranžman sa njim zato što joj ovi fondovi nisu potrebni, a Vlada je sve mere koji su predložene već zacrtala svojom politikom.
U crnogorskim medijima nema dovoljno priloga o međunarodnim finansijskim institucijama , kazala je Danijela Seferović iz Instituta za medije, prezentujući istraživanje. Nema analitičnosti, sučeljavanja mišljenja domaćih i stranih eksperata... U Crnoj Gori , kako je pokazalo ispitivanje , nedostaje i nezavisnih eksperata iz ove oblasti.


Pažljivo pratiti tržište i bankarski sektor

Veoma je važno da se u Crnoj Gori pažljivo prati razvoj situacije na tržištu i u bankarskom sektoru , ocenio je Olters . Bitno je ,takođe, da rast ne odstupa od državnih razvojnih ciljeva . To je bitno zato što je većina investicija finansirana kreditima – direktno ili indirektno. Stopa rasta kredita privatnog sektora u Crnoj Gori je veća nego bilo gde . To pokreće pitanje kredibiliteta ovih kreditnih portfolija u bankama, odnosno mogućnosti preduzeća i pojedinaca da vraćaju kredite. Pitanje je i kakav uticaj na sve mogu imati i spoljna dešavanja.


Povećati dotacije siromašnima

Crnogorska vlada treba da poveća dotacije siromašnim slojevima društva kako bi oni mogli da podnesu povećanje cena , kazao je Olters, odgovarajući na pitanje šta vlast treba da uradi da bi najsiromašniji osetili benefite snažnog ekonomskog rasta. Društvena politika je prerogativ Vlade, a ne javnih institucija - poput Elektroprivrede . Moraju se prethodno odrediti delovi društva kojima je pomoć najpotrebnija, kazao je Olters, dodavši da se postavlja pitanje da li Vlada zna koji su najsiromašniji slojevi.

Mr.Milović

Izvor: Pobjeda