Kako iskoristiti kapital dijaspore

Srbija, kao država, nije uložila dovoljno truda da stvori povoljne uslove i iskoristi kapital koji poseduje dijaspora. Ali, osim te konstatacije nije ništa učinjeno da se problem reši.

Za Slobodana Stefanovića, vlasnika i direktora Centra za ljudske resurse Galiano Sg, bio je to jedan od osnovnih motiva za osmišljavanje načina da se srpska privreda poveže sa dijasporom pri čemu je akcenat stavljen na razvoj sektora malih i srednjih preduzeća, smanjenje nezaposlenosti i podsticaj inovacijama. I mada ovaj projekat čeka odlučniju podršku Fonda za razvoj, Stefanović za Danas kaže da su prvi kontakti sa našim privrednicima van zemlje već uspostavljeni.

- Naš cilj je da prikupimo što više informacija i zahteva koje ćemo uputiti predstavnicima dijaspore, koji su, inače, izrazili spremnost da ulažu u Srbiju. Pokušaćemo da njihova očekivanja i zainteresovanost za ulaganja u pojedine privredne grane na adekvatan način predstavimo nadležnim ministarstvima i u taj posao uključimo što veći krug ljudi. Tu je od ključnog značaja uloga dražve jer niko neće pristati da dođe sa kapitalom u Srbiju ako mora da plati visoku cenu. Ukoliko neko poželi da u Srbiji gradi fabriku, ispada da mu je za dozvole, infrastrukturu i slično u Srbiji potrebno mnogo više novca nego ako bi ulagao u nekoj drugoj zemlji u okruženju. To su neke od prepreka koje u startu odbijaju investitore - naglašava naš sagovornik koji je i izvršni direktor u PKB Agroinženjeringu a. d. i dodaje da su neraščišćeni svojinski odnosi takođe jedan od razloga što Srbija nije atraktivna za investiranje.

- Centar za ljudske resurse Galiano Sg je agencija za zapošljavanje u zemlji i inostranstvu, čija prednost, nije u posredovanju već u aktivnom rešavanju problema nezaposlenosti nalaženjem poslodavaca unutar i izvan Srbije. Poseban kvalitet Centra je obezbeđivanje profesionalnog i produktivnog zapošljavanja u inokompanijama, a zahvaljujući razvijenim odnosima sa institucijama zapošljavanja u inostranstvu - kaže Stefanović i napominje da Galiano ima mogućnosti da priži raznoliku ponudu poslova u mnogim zemljama.

Izrada svojevrsne mape naseljenosti dijaspore u inostranstvu i baze podataka o finansijskim "magnatima" dijaspore, analiza stanja i strukture dijaspore, uspostavljanje komunikacije sa potencijalnim povratnicima, istraživanje stavova i mišljenja o njihovoj zaiteresovanosti za povratak, utvrđivanje mogućnosti i uslova povratka radi razvoja MSP i otvaranja novih radnih mesta... samo su neki od glavnih elemenata ovog projekta. Komentarišući šta bi prevazilaženja ovih teškoća moglo da znači za dalji razvoj Srbije, Stefanović kaže da predstavnici privrede ne dobijaju informacije nego pokušavaju da ih iščupaju od nadležnih institucija. Cilj pripremne faze u kojoj se projekat trenutno nalazi, prema rečima Stefanovića, jeste sakupljanje podataka o finansijskim magnatima iz dijaspore.

- Osim kontakta sa dijasporom, naša ideja je da pomognemo i onim ljudima u Srbiji koji su zainteresovani da ulažu u poljoprivredu. Namera je menadžmenta PKB Agroinženjeringa a. d. uz inicijativu i uz podršku većinskih vlasnika, da organizujemo mesečne obuke individualnih poljoprivrednih proizvođača, koji raspolažu nekim sredstvima, kako bi im ukazali kako i gde da investiraju, kako da organizuju mini-farme za uzgoj krava muzara sa obezbeđenim otkupom mleka, na koji način da uvećaju profitabilnost već postojećih poljoprivrednih objekata, pokrenu i druge mini-delatnosti u poljprivredi, koje mogu biti unosne, zatim kako da pripreme biznis planove za konkurisanje kod banaka ili fondova za dopunska sredstva... Pripremili smo kompletan projekat o tome i ideje koje on sadrži predstavićemo širom Srbije. To će biti misija povezivanja ljudi i pronalaženja mesta u Srbiji gde bi mogla da se ulože sredstva u poljoprivredu - objašnjava izvršni direktor PKB Agroinženjeringa a.d.

Da problem nije uvek samo novac, potvrđuje i iskustvo našeg sagovornika. Kako kaže, veoma je česta situacija da se planirana sredstva iz brojnih fondova ne podele jer izostaju kvalitetni projekti. Zbog toga je i obučavanje ljudi da izrade profitabilan projekat nezaobilazan korak do zacrtanih ciljeva. Stefanović je i veliki kritičar sistema obrazovanja i sporih reformi u ovoj oblasti.

- Srbija još nema ni strategiju privrednog razvoja, koja je osnovni preuslov za određivanje težišta u obrazovnom sistemu, odnosno pravca u kojem treba školovati budući kadar. Bez jasno zacrtanih i sagledanih potreba privrede za kadrovima ne može se doći do kvalitetnijeg obrazovanja. Ne može, jer se tada izbor škole i fakulteta prepušta slučaju i neusklađenost sa potrebama privrede postaje izvor strukturalne nezaposlenosti. Ne može se protiv nezaposlenosti boriti bez planiranja kadrova potrebnih privredi jer u tom slučaju školujemo radno nefunkcionalne kadrove - zaključuje naš sagovornik.

I. Kljajić

Izvor: Danas