Kako rešiti problem sive ekonomije

Unija poslodavaca Srbije pozdravlja najavu državnog sekretara u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Dejana Jovanovića da će država u 2009. godini kroz kredite i subvencije podstaći razvoj malih i srednjih preduzeća sa 20 milijardi dinara. Ova najava je značajan iskorak u odnosu na dosadašnju ekonomsku politiku države koja je prethodnih godina odvajala minimalna sredstva iz budžeta (od 2003. do 2008. u proseku 0,79%) za razvoj sektora malih i srednjih preduzeća, pritom ostavivši na njihovim leđima najveći deo bremena tranzicije celokupnog društva. Unija poslodavaca takođe apeluje na državu da što pre sprovede u delo i najavljenu „Giljotinu propisa” i oslobodi srpska preduzeća okova zastarelih administrativnih propisa i suvišne birokratije koja usporava i onemogućava moderno poslovanje. Predsednik Unije poslodavaca i predsedavajući Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije Stevan Avramović predlaže državi da u sledećoj godini pored najavljenog ulaganja u privredu donese i stumulativne mere kako bi konačno iskorenila sivu ekonomiju i oporavila privredu juga, istoka i zapada Srbije koji su najnerazvijenija područja.

„Premijer Mirko Cvetković je održao svoje obećanje da će se za njegovog mandata više ulagati u privredu i Unija poslodavaca Srbije to najtoplije pozdravlja. Najavljena ulaganja još su znatno manja nego u Hrvatskoj koja je lider u razvoju malih i srednjih preduzeća u regionu, ali ona su daleko veća nego svih prethodnih godina. Javno upućujem još jedan predlog premijeru Cvetkoviću i potpredsedniku Dinkiću zaduženom za ekonomiju i regionalni razvoj. Na jugu, istoku i zapadu Srbije siva ekonomija i dalje čini preko 38% ukupne ekonomije. Glavni razlog zašto ljudi koji rade u sivoj zoni ne prijavljuju svoja preduzeća jesu mali početni kapital i strah od velikih izdvajanja državi za poreze, doprinose i ostale takse. Država ionako nema nikakve prihode od onih koji rade na crno, pa neka zato stimuliše takve pojedince da legalizuju svoja preduzeća, a zauzvrat ih u prve tri godine oslobodi poreza kako bi stekli početni kapital. Posle tri godine, kada svojim radom prikupe izvesna sredstva i ojačaju, država može početi da im naplaćuje porez. Istovremeno treba uvesti i propis da će poreza biti oslobođen svako ko kao preduzetnik pored sebe zaposli bar još jednu nezaposlenu osobu. Analize Stručnog tima Unije poslodavaca pokazuju da na jugu, istoku i zapadu Srbije u sivoj zoni radi između 55 000 i 70 000 neregistrovanih preduzeća. Ovakvim merama zaposlili bi 110 do 140 hiljada ljudi i počeli da rešavamo višedecenijski problem nerazvijenosti tih regiona.”

Ovaj predlog Unije poslodavaca Srbije zasnovan je na iskustvu najuspešnijih zemalja koje su prošle kroz proces tranzicije. Poljaci su subvencijama za preduzetnike-početnike razvili privredu Podlaške, Podkarpatija i Lođske oblasti koje su zaostajale za ostalim regionima. Slovaci su po tom modelu razvili čitavu Visokokarpatsku oblast, deo slovačke kojim dominiraju visoke planine. Oni su čak davali petogodišnje izuzeće od poreza i subvencije malim privrednicima ovog dela Slovačke, pa je tamošnja privreda doživela rast od 750% za samo 8 godina. Zaostale kineske provincije Ksinjang i Gansu 2000. godine poplavio je talas masovnog osnivanja malih preduzeća i zanatskih radnji pošto je u Pekingu donesena odluka da se do dolaska kineske nove godine 2005. svi preduzetnici oslobode kompletnih dažbina. Za tih pet godina osnovano je 1,2 miliona preduzeća, zanatskih radionica i ortačkih društava. Širom sveta ne postoji ni jedno negativno iskustvo koje je pokazalo da uvođenje stimulativnih mera ovog tipa nije dalo rezultate.

Izvor: Poslovni Magazin