Konges odbio Bušov plan, berze u padu!

Neočekivan obrt nakon prekjučerašnje najave svih uključenih strana da je dogovor postignut srušio je svetske berze preko 7%, očekuje se nastavak pregovora u Kongresu.

Nedeljni dogovor demokrata i republikanaca u Kongresu s ministrom finansija Paulsonom i jučerašnji govor predsednika Buša nisu ničim odavali da je moguć ovakav rasplet događaja. Buš je pristao na sve uslove kongresne većine, tj. da u prvoj fazi iskoriste 350 milijardi dolara za sanaciju banaka i pomoć ugroženim kućevlasnicima i da nadzor trošenja bude pod kontrolom Kongresa.

No, predstavnički dom Kongresa odbio je da prihvati zakon, bez obzira na zalaganje predsednika Buša i Barnija Frenka, šefa demokratske većine u Kongresu. Kako su i republikanci potpisali dogovor u nedelju, očekivalo se da će zakon proći bez problema. Glasanje je prošlo 228-205 protiv zakona. Naime, u zadnji čas republikanska manjina se predomislila i glasala protiv predloga svog aktuelnog predsednika, a uspeli su privući na svoju stranu i određen broj demokratskih zastupnika. Svega 65 republikanaca glasalo je za plan, dok je 133 glasa bilo protiv, a kod demokrata odnos je bio 140 za i čak 95 protiv.

Razloge odbijanja republikanci tumače strahom da je ovako snažan državni intervencionizam uvod u nešto slično socijalizmu.

Demokrate su, pak, bile razočarane što Kongres nema još veći uticaj na trošenje novca. Buš je odmah zatražio sastanak s čelnicima Kongresa kako bi porazgovarali o sledećim koracima.

Posledice su prilično dramatične, jer je Dow Jones u jednom trenutku bio 700 bodova ispod nivoa na otvaranju. Odmah je puštena vest da je Wachovia prodana Citigroupu, što je pad ublažilo na trenutnih 500 bodova.

Demokrata Barni Frenk je u prvoj reakciji nakon glasanja naglasio svoje razočaranje, prebacujući krivicu na republikance, dok su republikanci za propast plana optužili šeficu predstavničkog doma Nensi Pelosi, demokratsku kongresmenku iz Kalifornije. Naime, u uvodnom govoru je optužila predsednika Buša za finansijsku krizu, navodeći njegovu nedoslednu politiku i preveliko trošenje budžeta na vojne operacije u inostranstvu.

Borba ega ili ...?

Džordž Buš je pokrenuo nekoliko ratova, srušili su mu Kule bliznakinje pred nosom, teretni avioni puni su kovčega s američkim vojnicima, a ekonomija je uletela u najgoru recesiju u poslednjih 80 godina. Osama bin Laden i dalje šeta po svežem vazduhu afganistanskih i pakistanskih brda, banke propadaju, stanovništvo ostaje bez domova koje su otplaćivali godinama. Jasno je da bi želeo biti zapamćen po nečem dobrom, jer kad se svedu računi, ispašće da je uludo bacio hiljade milijardi dolara a da ništa nije rešio.

Stoga ne čudi njegov angažman i lično lobiranje po Kongresu da se prihvati plan koji bi nosio njegovo ime i značio spas najveće svetske ekonomije. No, kako stvari stoje, njegov potencijalni naslednik i stranački kolega Mek Kejn podmetnuo mu je nogu po drugi put u par dana. Jer, u svim je anketama prilično daleko iza Obame, i šansa za pobedu na predsedničkim izborima leži u nečem spektakularnom. Kao, naprimjer, spasu Wall Streeta zakonom s njegovim potpisom. Izgleda da ima prilično jaku podršku u stranci koja želi gledati unapred i osigurati još jedan mandat u Beloj kući po svaku cenu.

Istina, tek je 30% američkih građana po anketama podržalo plan, i kongresmeni su bolno svesni toga, naročito oni koji će za mesec dana na izbore u svojim državama. Ali, ako Wall Street tresne onako kako bi mogao zbog ovog odugovlačenja, jedini krivci biće oni koji su trenutno na vlasti, kao i njihove stranačke kolege.

Mek Kejn i Buš trenutno hodaju po oštrici noža, i nemaju mnogo vremena za pomirenje ega i dogovor oko rešenja. Obama? Sedi i čeka ... no, pitanje je šta će dočekati?

Dow Jones je zatvorio 6,72% niže nego na otvaranju, izgubio je 748 bodova i spustio se na 10.394 bodova, S&P 500 pao je za 80 bodova ili 6,62%, na 1.132 boda, a najteži je udarac pretrpeo Nasdaq s minusom od 200 bodova ili 9,14%, na 1.983 boda.

Iako to nije najveći procentni pad Dow Jonesa u istoriji, dakako nije ni među prvih 10, gledano po neto gubitku bodova uverljivo je najveći, s gotovo stotinu bodova više od pada prvog radnog dana nakon napada 11. septembra 2001.

Izvor: Jutarnji.hr