Krediti i za otpad!

U Srbiji se godišnje reciklira svega devet odsto otpadnog materijala. Ako se uzme u obzir da direktive Evropske unije propisuju da čak 60 odsto otpada mora da se preradi, onda je sasvim jasno da u ovoj inače unosnoj privrednoj grani, naša zemlja ozbiljno kaska.

Koji su razlozi za to, ako se na gotovo svakom koraku mogu naći smetlišta zatrpama staklenim kršom, starim kućnim aparatima, limenkama od piva i koka-kole, starim papirom?..
Zakonska regulativa u ovoj oblasti je nedovoljna. Ne postoje posebni državni ni bankarski fondovi koji bi pomogli reciklažu, navike stanovništa su zapuštene, komunalna preduzeća loše opremljena, a cene otkupa niske - kaže u razgovoru za "Novosti" Siniša Mitrović, projekt menadžer životne sredine u Privrednoj komori Srbije. - Upravljanje otpadom karakteriše loša praksa s obzirom na to da organizovanog sakupljanja otpada ima zasada samo u gradovima, a ne i na selu. Osim u Vranju, ne postoji nijedna sanitarna deponija u našoj zemlji. Ne postoji ni sistem sakupljanja opasnog otpada.
Zašto je reciklaža neisplativa? To se najbolje vidi na primeru cene prodaje recikliranog stakla koja je 2,5 dinara po kilogramu. Da bi se ono otkupilo i preradilo, proizvođača košta 4,8 dinara, što znači da on u startu posluje sa gubitkom! Zato i ne čudi što samo u Aleksincu postoji privatna firma koja se bavi reciklažom stakla. Ono se mahom sabira od velikih pivara i sokara. Inače, od ukupno generisanog otpada, staklo čini devet odsto.
Slično je i sa PET ambalažom, koja se, kako ističe Mitrović, po jednoj toni plaća od 100 do 200 evra, ili osam dinara po kilogramu. U kilogram stanu, u proseku, 33 flaše.
Za razliku od nas, Hrvatska ima uređen sistem zbrinjavanja ambalažnim otpadom koji podrazumeva i državnu subvenciju, i mnogo veću cenu otkupa po boci - naglašava Mitrović.
U poslednje vreme naročito je postala popularna "reciklaža šibicom", tačnije trgovina obojenim metalima, prevashodno bakrom. Cena bakarnog kabla na tržištu je od 30 do 100 dinara za kilogram, a kada na mesto gde se obavlja otkup stignu kablovi sa kojih je skinuta plastična obloga (spaljena) cena je vrlo primamljiva: od 200 do 270 dinara za kilogram!
Mitrović apeluje na otkupljivače da ne uzimaju paljene kablove (oslobađaju kancerogene materije u dimu i pepelu!) da "Telekom" i EPS prodaju restlove kablova ovlašćenim kupcima koji će pravilno zaštititi kablove i time zaustaviti krađe i pljačke koje se svakodnevno dešavaju u Beogradu.
Procenjuje se da je rast elektronskog otpada (kućni aparati, informativna i telekomunikaciona oprema, sijalice, igračke i razne vrste profesionalne industrijske opreme) tri puta veći od rasta komunalnog otpada.
Jedina registrovana firma za zbrinjavanje ove vrste otpada je u Pančevu - kaže Mitrović.

Loša praksa

U Srbiji je registrovano 286 firmi koje se bave reciklažom, a procene PKS su da ih u "sivoj zoni" ima još toliko. Najviše se reciklira metal, plastika, papir. Upravljanje čvrstim komunalnim otpadom jedan je od dominantnih problema.
Loša praksa u odlaganju direktno ugrožava zdravlje stanovništva, pa ne čudi porast broja obolelih od malignih bolesti, infektivnog hepatitisa i kontaminacija izvora pijaćih voda. Ako se uzme u obzir koliko je skupo lečenje obolelih od raka, onda je jasno zašto je toliko potrebno ulagati u životnu sredinu.

Radionice

PKS zajedno sa Svetskom bankom (Međunarodnom finansijskom korporacijom) će u aprili krenuti sa realizacijom programa "Ekonomsko povezivanje u oblasti reciklaže na zapadnom Balkanu" vredan tri miliona evra. Cilj programa je da se podignu kapaciteti za preradu otpada i njegovo ponovno korišćenje, odnosno da reciklaža postane "novi biznis u Srbiji".
Naše procene su da bi otvaranje malih porodičnih pogona, odnosno radionica koje bi uz kvalitetnu opremu, prese i mlinove, prerađivale otpad, u narednih tri do deset godina zaposlilo 20.000 ljudi - kaže Siniša Mitrović. - Interes je države da otvori Fond za ekološke investicije, takozvanu zelenu ekonomiju, da se kod poslovnih banaka dobiju povoljni krediti za otvaranje reciklažnih pogona. PKS će ovaj program započeti edukacijom i na licu mesta dobiti podatke o zainteresovanosti ljudi da započnu ovakvu vrstu biznisa.

Adelita Šerer

Izvor: Večernje Novosti