Kriza deli Evropu

Evropa pokušava da spase svoje banke. “Mini samit” u subotu u Parizu, ima za cilj da zaštiti finansijski sistem unutar Evropske Unije u atmosferi velike ekonomske krize. Evropljani su, međutim, kao po običaju, i po ovom pitanju - razjedinjeni.

Sastanak s jedinim dnevnim redom - kako izbeći krah - okupiće četiri predstavnika G8 iz EU - Nemačku, Francusku, Veliku Britaniju i Italiju - kojima se pridružuju predsednici: Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, Eurogrupe (koja okuplja zemlje euro-zone) Luksemburžanin Žan Klod Junker i Evropske centralne banke Žan Klod Triše.

Najviše se ne slažu i najveće zemlje, Francuska i Nemačka. Angela Merkel je kritikovala “Sarkozijev plan” da se formira vanredni evropski budžet od 300 milijardi evra iz kog bi se priskakalo u pomoć bankarskom sektoru, kad god bi to ustrebalo. Nemačka smatra da bi svaki slučaj bankrota trebalo tretirati ponaosob, odnosno da ne bi trebalo davati “blanko ček” bankama koje bi se neodgovorno ponašale.

Sarkozi je u međuvremenu demantovao da je to francuski predlog. Unutar zamršenog evropskog dogovornog čvora, procurila je vest da je predlagač, u stvari, bila Holandija, ali je i iz Haga stigao demanti.

Da sve unutar dvadesetsedmorke nije jednostavno, potvrdila je, svojom izjavom, francuski ministar ekonomije Kristin Lagard, koja se izjasnila da bi osnivanje preventivnog evropskog fonda za sprečavanje bankarskog stečaja ipak moglo da bude jedno od rešenja, naročito za zaštitu banaka u manjim zemljama. Ali, i ona je demantovala da je postojala konkretna namera za osnivanje fonda i tačno određena suma.

S druge strane, Žan Klod Junker je poručio da jedna takva mera Evropi nije neophodna, čiji je finansijski sektor, kako je istakao, stabilniji od američkog.

Ali, Junker smatra da bi, ipak, trebalo osmisliti zajedničku strategiju za sistematsku odbranu od rizika bankrotiranja, a ne da se slučajevi posmatraju pojedinačno, kako se to radi danas i kako bi želela da nastavi Nemačka. Tu se krug razmišljanja zatvara.

Izvor: Montenegro Business