Minus topi moć Amerike

Koliko će najveći svetski dužnik moći da se održi kao vodeća globalna supersila - pitanje je koje postavljaju američki analitičari dan pošto je predsednik SAD Barak Obama Kongresu predao nacrt budžeta “teškog” 3,8 milijardi dolara za fiskalnu 2011. godinu. Zabrinutost izaziva ne samo prognoza rekordnog deficita, nezabeleženog od Drugog svetskog rata, od oko 1,6 hiljada milijardi dolara, već i Obamina projekcija da se on neće vratiti na održivu normalu ni u narednih - deset godina.

- Sem ako čudnovati rast, ili čudotvorni politički kompromis ne dovede do neke neviđene promene tokom naredne decenije, zapravo neće biti mesta novim inicijativama predsednika Obame, niti njegovim naslednicima - piše “Njujork tajms”.

A kada dugovi rastu brže nego prihodi, uticaj zemlje u svetu se umanjuje, dodaje list. Kina, koja velikim delom pozajmicama finansira potrošnju američke vlade, već uveliko postavlja pitanja u vezi sa Obaminim budžetom. I za Evropljane ovo je problem koji smatraju jednim od najznačajnijih u predstojećoj dekadi.
Zabrinut, Obama je odlučio da, radi uštede, stavi tačku na svemirski projekat ponovnog slanja čoveka na Mesec i nagovestio smanjenje američkog vojnog budžeta. “Neophodni rat”, kako naziva bojište u Avganistanu, ne može, rekao je, da traje “beskonačno”. Obama je svhavtio da je od izgradnje drugih društava po svetu sada, kako je rekao, najvažnije oporaviti sopstveno, u Sjedinjenim Državama.

- Od dana kada je ušao u Belu kuću bilo je jasno da će američki predsednik Barak Obama morati da hoda po žici, razapetoj između potrebe da poveća potrošnju, kako bi ekonomiju održao u životu i opasnosti da vlada potpuno izgubi kontrolu nad finansijama. Predlog budžeta za fiskalnu 2011. pokazuje da ta žica postaje sve tanja i da se predsednik na njoj ljulja - zaključuje londonski “Independent”.

NASLEĐE
U prvim godinama vladavine bivšeg predsednika SAD Bila Klintona vladine projekcije predviđale su velike deficite do 2000. godine, iznad održiva tri procenta. Obama je podsetio da su prethodne administracije i sazivi Kongresa stvorili programe skupih lekova, usvojili masivne rezove u taksama za bogataše i finansirale dva rata - ne plaćajući ni za jedan od njih.

Izvor: Novosti