MMF: Inflacija se vraća

Inflacija se pojavljuje kao pretnja ekonomskoj stabilnosti posle puno godina “mirovanja”, pa vlade država u svetu moraju da se čuvaju politike koja podstiče maloprodajne cene, ukazao je prvi zamenik generalnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda Džon Lipski.

”Ovo ubrzanje inflacije mora ozbiljno da se shvati, jer stvara potencijalno značajne izazove za ekonomsku stabilnost”, rekao je Lipski i dodao da se ne može isključiti mogućnost povratka na sedamdesete godine visoke inflacije i rastućih inflatornih očekivanja.

Premda je skok cena energije i drugih sirovina glavni uzrok ove opasnosti, doprinos daju, prema njegovim rečima, i niske kamatne stope centralnih banaka i pad vrednosti dolara.
U SAD, kako se ekonomski rast bude oporavljao, kretanja maloprodajnih cijena dobijaće na značaju u Upravi federalnih rezervi, rekao je Lipski, koji je prije dolaska na dužnost u MMF, 2006. godine, bio glavni ekonomista američke investicione banke “JPMorgan Čejs”, prenosi agencija Blumberg.
On je ukazao da niske kamatne stope imaju “statistički značajan uticaj na cene sirovina” i dodao da i promene deviznih kurseva izgleda utiču na te cene.

Istraživanja MMF-a pokazuju da bi cena nafte bila 25 dolara po barelu niža da dolar nije izgubio na vrednosti od 2002. do 2007. godine, rekao je Lipski, podsetivši da su terminske cene nafte prvi put ove sedmice preskočile nivo od 120 dolara za barel. Da nije depresijacije američke valute, cene drugih sirovina, ne računajući naftu, bile bi 12 odsto niže.

Lipski je naveo da zemlje Bliskog istoka i Azije, koje kurseve svojih valuta vezuju za dolar, zbog toga trpe još teže inflatorne pritiske. U zoni evra, dodao je, naglo uvećanje inflacije i zabrinutost zbog mogućeg pogoršanja inflatornih očekivanja umanjuje poverenje potrošača i ličnu potrošnju.
Zbog toga su izgledi inflacije s pravom centralni deo politike Evropske centralne banke (ECB), konstatovao je Lipski.

Predsednik ECB ZZan-Klod Triše izneo je očekivanje da će inflacija u zoni evra “ostati visoka u prilično dugom vremenskom periodu pre nego što ponovo počne postepeno da opada”.
Lipski je pozvao tvorce ekonomske politike da podstiču investicije u proizvodnju nafte, izbegavaju protekcionizam u trgovini i smanjenje subvencije za biogoriva, kako bi doprineli obaranju cena energetskih i drugih sirovina.
On je rekao da se poskupljenje kukuruza i soje delom može pripisati subvencijama u razvijenim zemljama za goriva dobijena iz tih sirovina.

Najnoviji skok cena nafte, prema njegovim rečima, “kvalitativno se razlikuje” od ranijeg porasta posle 2003. godine, koji je bio podstaknut rastućom svetskom tražnjom.
Cene sirove nafte su se skoro udvostručile u proteklih 12 meseci, a kukuruz, pšenica, riža, soja i druge sirovine su ove godine skuplje nego ikad.

U SAD, godišnja stopa rasta maloprodajnih cena bila je u martu četiri odsto, prema 2,8 odsto u martu 2007, dok se inflacija u zoni evra ubrzala pre dva meseca na 3,6 odsto godišnje ili najviši nivo za skoro 16 godina.

Izvor: Capital.ba