MSP: Za marketinški nastup 200 evra

"Moja snaja ima ‘žicu’ za marketing, pa smo njoj poverili ulogu PR menadžera, i ona osmišljava marketing našeg malog preduzeća."

To što je "snaja" po obrazovanju farmaceut ili domaćica, ne brine mnogo vlasnike malih i srednjih preduzeća, jer su i njihovi konkurenti firme u kojima "snaje", takođe, rade marketing. Činjenica je, međutim, da u Srbiji ni velika preduzeća ne ulažu dovoljno u brendiranje svojih proizvoda, te ovakav marketinški pristup MSP, ne treba da čudi. Budžeti velikih, srednjih ali i malih preduzeća namenjeni marketinškim aktivnostima izražavaju se astronomskim ciframa a u Srbiji se mala preduzeća uglavnom reklamiraju preko oglasa i godišnje ne izdvoje ni sto evra za reklamu. Ako se tome dodaju troškovi za stvaranje vizuelnog identiteta (logo) i izradu vizit karti, onda je suma tek oko dve stotine evra. Kako je, međutim, ipak reč o Srbiji, u kojoj je sistem "širi dalje" jedan od najbolje razrađenih mehanizama, "Žika" polaže nade u "Perine" preporuke, i obrnuto.

Marketinške aktivnosti se uglavnom iscrpljuju već kod utvrđivanja imena preduzeća, odnosno prilikom kreiranja plana marketinškog nastupa najviše pažnje posvećuje se imenu preduzeća. Od inventivnosti vlasnika malih i srednjih preduzeća (ili njihovih snaja), zavisi i ime firme, ali uglavnom je reč o tzv. "narodnjačkim" imenima - Žika i sinovi, Vruć burek kod Sime, frizerski salon ili picerija Snežana... Druga krajnost su kratka imena na engleskom.

Da li briga o brendiranju proizvoda "pritiska" samo velike kompanije, dok mala i srednja preduzeća mogu da uživaju u skromnosti svojih veličina bez preterane brige o tome da li će njihovi proizvodi i usluge biti prepoznati na širem planu? Imajući u vidu probleme sa kojima se suočavaju prilikom poslovanja, počev od toga da u biznis ulažu u najturbulentnije vreme žestokih tranzicionih pritisaka, ovo se pitanje može protumačiti kao neumesno. Bilo, kako bilo predstavnici većine marketinških agencija sa kojima smo kontaktirali potvrdili su da ih nikada nije angažovalo ni jedno malo preduzeće. Kada je reč o srednjim, moraju ozbiljno da razmisle kako bi se setili barem jednog imena.

Problem je, čini se, što se mala i srednja preduzeća vrte u zatvorenom krugu - da bi došli do novca neophodnog za osmišljavanje tržišnog nastupa, neophodno je veće prisustvo na tržištu, jer da bi imali prihvatljive budžete za reklame, moraju biti profitabilni što znači da su se već probili na tržištu. U situaciji u kojoj najveći problem za poslovanje MSP predstavljaju skupi i nedostupni krediti, velika poreska opterećenja, nizak standard stanovništva koji bi trebalo da odgovore na ponudu njihovih proizvoda i usluga, teško je upućivati preduzeća da ulažu više u brendiranje.

Stipe Lovreta, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i zamenik predsednika žirija za dodeljivanje nagrade Najbolje robne marke Srbije, kaže da mala i srednja preduzeća imaju ograničene materijalne mogućnosti za brendiranje svojih proizvoda kao i da se u Srbiji, generalno posmatrano, malo pažnje posvećuje tom problemu.

S. Čongradi

Izvor: Danas