Nema opasnosti od kreditne krize

Analitičari Erste grupe tvrde da privrede zemalja centralne i istočne Evrope nisu suočene sa rizikom kreditne krize

Zbog previranja koja se sa finansijskog tržišta SAD-a šire na tržište Evrope, mnogi se na tržištu pripremaju za najgori scenario u kratkoročnom periodu. “Tržište nije spremno da uzme u obzir temeljne makroekonomske faktore” kažu analitičari Erste Grupe. “Ne vidimo da postoji opasnost od kreditne krize, pada ulaganja ili od velike potražnje za stranom valutom koja bi mogla da rezultira nedostatkom deviznih rezervi.”

Većina privreda zemalja centralne i istočne Evrope su i dalje radno intenzivne (zbog čega je pristup kapitalu za ove zemlje od izuzetnog značaja za dalja ulaganja), a uz previranja na finansijskim tržištima (koji se iz SAD-a šire na Evropu), pojavile su se visoke kratkoročne kamate, zajedno sa većim kreditnim maržama i veće težnje ka likvidnosti. Svi ovi faktori prete da finansiranje centralno evropskih zemalja spolja učine manje jednostavnim nego u prošlosti. Iz tog razloga, glavna zabrinutost na tržištu jeste da bi bilo kakav potres u oblasti kreditiranja izazvan nedostatkom likvidnosti mogao da ugrozi postojeći trend snažnog rasta privreda centralno evropskih zemalja.

Analitičari Erste Grupe to vide drugačije: “Iako su pojedine zemlje centralne i istočne Evrope izuzetno otvorene (mereno obimom trgovine u odnosu na BDP), konkurentnost njihove proizvodnje daje im izvesni imunitet . U kriznim situacijama, kompanije koje posluju na zrelim tržištima obično su prinuđene da unapede svoju efikasnost i da svoju proizvodnju preusmere na regione sa manjim troškovima proizvodnje, kao što je centralna i istočna Evropa,” rekao je Juraj Kotian, direktor Istraživačkog tima Erste Grupe za centralnu i istočnu Evropu zadužen za makro i fiksne prihode. Osim toga, dodaje Kotian, domaća potražnja raste u zemljama centralne i istočne Evrope (osim u Mađarskoj, zahvaljujući restriktivnim merama), pružajući im privremenu zaštitu od nedostatka potražnje spolja.

Ako bi trebalo identifikovati najveću opasnost za privrede centralno evropskih zemalja, analitičari Istraživačkog tima Erste Grupe kažu da bi to bili sporedni efekti krize: usko kreditno tržište, s obzirom da bi novo zaduživanje ili restrukturiranje dugova u stranoj valuti moglo postati znatno teže. Uprkos tome, pojedini analitičari ističu da profiti ne bi trebalo da značajnije padnu zahvaljujući većim kredinim maržama, visokoj stopi prinosa na kapital i relativno niskom nivou zaduženosti zemalja centralne i istočne Evrope. „Mi se radije fokusiramo na likvidnost i strukturu spoljnjeg duga zemalja centralne i istočne Evrope kako bismo utvrdili da li su rizici ozbiljni”, rekao je Kotian.

U tom smislu, Kotian identifikuje nekoliko uzroka za postojeći rast zaduživanja spolja:
- Izvozno orijentisane kompanije su počele da koriste kredite indeksirane u stranim valutama kao prirodnu zaštitu od jačanja kursa.
- Negativni diferencijali kamatnih stopa (osim u Češkoj Republici) favorizuju kredite u stranim valutama i pozajmljivanje na drugim finansijskim tržištima, tzv. ’carry trades’.
- Većina novih greenfield projekata su samo delimično finansirane iz akcijskog kapitala; većina investicija obezbeđuje se putem kredita nerezidentnih banaka ili među-kompanijskih zajmova (zajmova matičnih kompanija) i predstavljaju dugoročno finansiranje.

Analitičari Istraživačkog tima Erste Grupe ostaju optimistični: kvalitet sredstava u centralnoj i istočnoj Evropi ostaje na zadovoljavajućem nivou, tako da bi potresi u kreditnoj sferi mogli da nastanu usled nedostatka likvidnosti na lokalnim tržištima ili izuzetno visokih kamatnih stopa. Ipak, u prethodnim godinama postojao je višak likvidnosti i centralne banke su morale da povuku višak sredstava sa tržišta. Čak i ako se u nekom slučaju, deficiti tekućih računa dodaju kratkoročni spoljni dug i potpuno odsustvo direktnih stranih investicija tokom godine, devizne rezerve bi trebalo da budu dovoljne da pokriju povećanu potražnju za stranim valutama.

Izvor: Poslovni Magazin