Neophodno sniziti ekološku taksu

Visina i način plaćanja takse ogromno opterećenje za privredu

  Uniji poslodavaca Srbije u poslednja dva dana obratilo se više stotina preduzeća koja se bave proizvodnjom, distribucijom i prodajom bele tehnike, električnih aparata za domaćinstvo, baterija i akumulatora, guma, poljoprivrednih, građevinskih i mašina za industriju, itd, koja žestoko negoduju zbog previsoke ekološke takse propisane Uredbom o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada.
  Takse predstavljaju preveliki namet za preduzeća u situaciji kada su prosečni rokovi plaćanja u Srbiji 136 dana i kada je promet bele tehnike i električnih aparata za domaćinstvo opao za 21% u januaru 2010. u odnosu na januar 2008. godine, pre izbijanja ekonomske krize.

  Još veći problem od samog iznosa takse predstavlja i činjenica da će preduzeća morati da uplaćuju ovu visoku taksu tromesečno unapred, pre nego što i sama naplate svoja potraživanja od trgovaca robom. Ovo će naterati mnoga preduzeća da se zatvore, jer će posle podizanja kredita za uplatu PDVa unapred, zbog kojih su već prezadužena, morati da podižu i kredite da na vreme plate i višemilionske iznose ove takse. Za preduzeća je neprihvatljivo da plaćaju taksu na robu koju još nisu prodali i naplatili, već samo u trenutku kada im sredstva od prodate robe legnu na račun.
  Na primeru jedne firme koja proizvodi električne grejalice vidi se koliki iznos novca mora da se uplati unapred, pre nego što preduzeće naplati svoja potraživanja, za šta mu u Srbiji prosečno treba 4,5 meseci.

Električna grejalica Hx324
Težina proizvoda 3,6 kg
Iznos takse po jedinici proizvoda 108 dinara
Broj grejalica koje preduzeće tromesečno (kvartalno) distribuira trgovcima 18520
Ukupan iznos takse za uplatu 2 000 160  dinara

  Ovde se vidi da preduzeće npr. za januar, februar i mart tekuće godine do 20 aprila mora uplatiti 2 miliona dinara na ime ekološke takse, a prosečan rok naplate je 136 dana. Iz toga proizilazi da svako preduzeća mora podići kredit kod poslovne banke kako bi uplatilo taksu na vreme. Taj kredit nosi još 9,5 do 16% kamate, tako da ukupan izdatak preduzeća neće biti 2 000 160 dinara nego 2 000 160 dinara + kamata, dakle između 2 200 000 i 2 320 000 dinara. Ovaj iznos kamate platiće krajni kupci (građani) pošto će te troškove proizvođači i distributeri morati da računaju u finalnu cenu.

  Sve navedeno predstavlja tešku nedaću za privredu Srbije, imajući u vidu da su mnoga preduzeća već prezadužena, da im u toku ove godine dospevaju na naplatu subvencionisani krediti, a da je svako treće preduzeće na granici nelikvidnosti i kreditno nesposobno, pa ne može ni podići kredit.
  Pored svega ovoga cene proizvoda moraće da porastu između 8 i 22%. Ovo će biti strašan udarac na već istanjen džep građana i dovesti do dodatnog pada prometa, što je u ovom trenutku kontraproduktivno za sve preduzeća na tržištu. Dok se u Ministarstvu ekonomije priča o potrebi povećanja kupovne moći stanovništva uvodi se jedna drakonska taksa, a privredi, koja već plaća PDV unapred, stavlja na teret dodatni namet, u najgorem mogućem trenutku.


Država zaobišla Socijalno-ekonomski savet i nije konsultovala privredu

  Unija poslodavaca Srbije izraziće svoj protest Vladi Republike Srbije i Ministarstvu za životnu sredinu i prostorno planiranje i uputiti zahtev da se iznosi ekološke takse smanje i svedu na realnu meru. Takođe će biti upućen zahtev da se taksa uplaćuje onog trenutka kada preduzeća naplate prodati proizvod ili ga otpišu kao škart (u slučaju oštećenja), a ne unapred dok ga još nisu naplatila.

  Poslodavci su dodatno ogorčeni što visina taksi i dinamika plaćanja nisu razmatrani na sednici Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije i što predstavnike privrede niko nije pitao mogu li oni, s obzirom na okolnosti u kojima posluju, da izdrže ovaj namet. Ministarstvo životne sredine i poslovnog planiranja bilo je dužno da Socijalno-ekonomskom savetu RS uputi predlog „cenovnika” ekoloških taksi na razmatranje i da se odrede iznosi prihvatljivi za privredu Srbije i utvrdi održiva dinamika plaćanja koja neće ugroziti poslovanje privrednih subjekata. Ovako uvođenje ekološke takse predstavlja najbezobzirniji akt samovolje, bez ikakvog sluha za stanje u kome se privreda Srbije nalazi.

  Nebojš Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije kaže da iznenadno donošenje jedne ovakve uredbe bez konsultacija sa privrednicima potez uperen protiv privrede i zaposlenih u privredi i da će on mnoge firme dovesti na rub opstanka ili ih zatvoriti.
  „Pohvalno je što se Vlada Republike Srbije trudi da uvede zakonsku regulativu iz zemalja EU i što se donose zakoni i podzakonski akti iz oblasti zaštite životne sredine, ali privreda Srbije je jedna od pet najslabije razvijenih privreda u Evropi i ona ne može da izdrži prosečan iznos ekološke takse koji je u EU 0,7 evra po kilogramu proizvoda, pogotovo ako novac mora da uplati mesecima pre nego što naplati prodate proizvode. Ovaj iznos u Srbiji mora biti najmanje 3 do 4 puta niži od proseka u EU, jer su naše plate u proseku 7 puta niže, a naš BDP svega 37% proseka Evropske Unije. Uplata PDVa unapred bila je uzrok nelikvidnosti sdvakog četvrtog preduzeća u Srbiji u 2009. godini, a sada se uvodi i plaćanje ekološke takse unapred. Uslovi u kojima privreda Srbije posluje postaju nepodnošljivi.”

Dragoljub Rajić, Unija Poslodavaca Srbije


Izvor: Poslovni Magazin