Penzijski fondovi na izbornim mukama

Zbog pada berze i političke krize, Dobrovoljni Penzioni fondovi s teškoćom dolaze do novih članova

Uticaj dobrovoljnih penzijskih fondova (DPF), kao institucije koja bi trebalo da „gura" tržište kapitala i pomaže emitovanje novih hartija od vrednosti, u Srbiji je izostao kako u protekloj godini, tako i u prva dva meseca ove godine. Cene investicionih jedinica fondova nisu bile imune na političku nestabilnost u zemlji, pa su sa padom hartija od vrednosti na Beogradskoj berzi, padale i vrednosti jedinica DPF-ova, ali i krunio se kapital fondova. Izborne kampanje koje Srbiji slede neće doneti mnogo novih budućih privatnih penzionera, mada iz fondova poručuju da za prave efekte trećeg stuba penzijskog osiguranja treba vremena.

U „Delta Đeneraliju" zadovoljni

- Interesantno da je prvi kvartal ove godine nama doneo izuzetno veliki broj novih članova, koji prevazilazi čak i broj novih članova u celoj prošloj godini. Jako je bitno da kod penzijskih fondova postoji fleksibilnost u smislu da član sam bira kad i koliko će da uplaćuje, tako da događaji u poslednjih nekoliko nedelja odnosno meseci ne utiču preovlađujuće na odluku o štednji za dodatnu penziju - ističe Nataša Marjanović, DUPF „Delta Đenerali".

Politika u prvom planu

Novi poslovni aranžmani dobrovoljnih penzijskih fondova i preduzeća izostali su tokom januara i februara, jer se, kako kažu u fondovima, većina preduzetnika „bavila politikom", pa nisu imali vremena za razmišljanje o uplatama za svoje zaposlene u treći stub. Zbog toga je malo verovatno da će se ispuniti očekivanja mlade fondovske industrije, s kraja prošle godine, da u 2008. godini dupliraju broj članova sa tadašnjih 97.000.

- Poslednja tri meseca nisu bila uspešna za naš posao, jer je sva pažnja bila usmerena na politiku. Morali smo da izostavimo promocije privatnih penzija po preduzećima, a uplate poslodavaca čine većinu uplata, zbog predizborne kampanje za predsedničke izbore - kaže Zvonko Cvek, direktor DUPF „NLB Nova penzija".

U „NBL Nova penzija" za poslednja dva meseca stekli su oko 500 novih članova, što nije malo, ali je sigurno moglo bolje. U narednom periodu očekuju da će sigurno biti manje posla, pogotovo kad se ima u vidu da neobavešteni građani i dalje prvo gledaju vrednost investicione jedinice kao pokazatelj uspešnosti poslovanja i fonda, ali i privatnog penzijskog sistema u celini. Vrednost penzijske jedinice je u našim uslovima vezana isključivo za berzu i kretanje kursa dinara koji su opet uslovljeni političkim rizikom koji trenutno vlada u Srbiji. Zabrinuti zbog političke neizvesnosti, Srbe je u poslednja dva meseca, kažu u većini fondova, mnogo teže animirati za kupovinu investicione jedinice, iako se sada već brojimo u pet najstarijih nacija na svetu, pa je oslanjanje na državnu penziju prilično jalov posao.

Penzijski fondovi su po definiciji dugoročan posao i svih sedam fondova na srpskom tržištu ukalkulisali su da u prve dve godine neće imati prave prihode, ali kako izgleda, nepredvidljiva politička dešavanja će produžiti taj period na još nekoliko godina.

- Mnogo je bilo teže prikupiti nove članove u januaru i februaru nego inače. S obzirom na to da smo mi imali i članove iz NIS-a i PTT-a koji su odlukom Vlade prekinuli ugovore sa nama, dosta ljudi starijih od 53 godine iz ovih preduzeća je povuklo svoje uplate. Pokušaćemo da animiramo postojeće poslodavce da povećaju iznos koji uplaćuju, kako bismo nadomestili manjak novih članova koji očekujemo za naredni period.


Građani loše obavešteni

Ljudi gledaju vrednost investicione jedinice koja zbog berze sija samo crveno i treba da uložimo dosta napora, kako bismo im objasnili da ovu vrednost ne treba posmatrati dnevno, već na godišnjem nivou, pa i duže. Ako se uzme u obzir da je oko 80 odsto imovine uloženo u obveznice stare devizne štednje i akcije na berzi, ostaje nam da čekamo rezultate izbora i demokratsko rešenje - ističe Biljana Dorić, direktor društva za upravljanje „DDOR Penzija plus".

U fondovima su svesni da će sada, kada predstoje izbori, čitava prva polovina godine proći u preraspodeli fotelja u javnim preduzećima, pa će pitanje budućih penzija ostati marginalizovano. Ipak, svi se slažu da nema mesta panici, jer štednja u trećem stubu i u najboljim uslovima ne može ostvariti puni zamah posle samo godinu dana rada na srpskom tržištu.

- Tokom dugoročne štednje nekog člana u penzijskom fondu promeniće se mnoge vlade i imaćemo mnogo izbornih ciklusa. Činjenica je da izbori imaju određeni kratkoročan efekat na čitavo društvo, pa samim tim i na penzijski fond, ali gledano na dugi rok, vlade će dolaziti i prolaziti, a penzijski fond ostaje - navodi Nataša Marjanović, direktor DUPF „Delta Đenerali".

U „Rajfajzen Futuri" kažu da nema potrebe da se diže prašina oko penzijskih fondova jer, na primer, oni nisu primetili bilo kakve promene u poslednja dva meseca ni što se tiče rasta broja članova, niti prosečne uplate, tako da ne očekuju ni da će novonastala politička situacija promeniti taj trend.

Izvor: Biznis novine