PKS usvojila predlog mera i preporuka za ekonomsku politiku u 2010. godini

Privredna komora Srbije na sednici Skupštine Komore usvojila je i uputila Vladi Republike Srbije Predlog mera i preporuka za ekonomsku politiku u 2010. godini, koji, između ostalog obuhvataju sledeće zahteve privrede:

1. Smanjenje obavezne rezerve

Obavezna  rezerva na deviznu štednju građana (trenutno na nivou 40%) je uvedena u  situaciji podsticanja poverenja u  bankarski sistem i to kao mera koja je za cilj pored jačanja poverenja u sigurnost devizne štednje kod  banaka bila usmerena i na usporavanje rasta kredita u prethodnom periodu koje je prevashodno uticalo na visoko stopu inflacije u zemlji.

Međutim, od oktobra 2008.godine došlo je do značajnog  usporavanja kreditne aktivnosti, kao  i do pada inflacije, pri čemu je bankarski sektor pokazao visoku stabilnost (čiji je dokaz činjenica da je devizna štednja u novembru ponovo dostigla rekordni nivo). Takođe, država je povećala je i iznos osiguranih depozita sa 3.000 na 50.000 EUR-a.

Iz ovih razloga  smatramo da dalja relaksacija monetarne  politike NBS treba da bude usmerena i u pravcu smanjenja obavezne rezerve po osnovu devizne štednje kako bi se omogućilo bankama da pod povoljnijim uslovima plasiraju kredite svojim klijentima.

2.790.000.000 EUR  ukupne obavezne rezervacije

1.600.000.000 EUR  ukupna obavezna rezerva na deviznu štednju građana

1.190.00.000 EUR  ukupne obavezne rezerve na  devizne depozite
 
2. Depoziti  javnog sektora

Visina kamate na plasmane banaka je u izvesnoj meri određena i kamatama koje banke plaćaju  na depozite javnog sektora. Naime, javni  sektor svoja slobodna sredstva deponuje po principu najviše kamate (često iznad repo stope NBS)  pri čemu u velikoj većini slučajeva ta sredstva budu deponovana u bankama koje prikupljena sredstva ne plasiraju dalje klijentima već ih koriste za održanje sopstvene likvidnosti. Racionalnije bi bilo da se ovi depoziti deponuju u bankama koje su spremne da ova sredstva dalje plasiraju klijentima uz prihvatljive kamate.  

3. Garancije na kredite poslovnih  banaka date malim  i srednjim preduzećima

Mala i srednja preduzeća u uslovima finansijske krize imaju otežan pristup kreditima poslovnih banaka pre svega jer nisu u mogućnosti da obezbede odgovarajuće instrumente obezbeđenja povraćaja uzetih kredita (najčešće se radi o hipotekama). Ukoliko bi država bilo direktno bilo kroz svoju agenciju ili fond bila spremna da, za kvalitetne i isplative projekte malih i srednjih preduzeća koji ne ispunjavaju uslov za dobijanje komercijalnih kredita zbog neadekvatnog obezbeđenja, obezbedi garanciju za povraćaj kredita (ili određenog dela kredita), to bi otvorilo mogućnost da poslovne banke značajnije finansiraju ovakve projekte.

Garancijski fond RS (osnovan još 2003.godine) je i  osnovan sa sličnom namenom ali  je njegov ukupni garantni potencijal vrlo nizak (oko 30 miliona evra).
 
4. Zajednički  sastanak na mesečnom nivou predsednika PKS sa predsednikom Vlade RS, Guvernerom Narodne banke i ministrom ekonomije i regionalnog razvoja

Izvor: Poslovni Magazin