Prioritet je plasiranje srpske robe na okolna tržišta

Ministar trgovine i usluga u Vladi Republike Srbije Slobodan Milosavljević izjavio je juče da je prioritet novog saziva Ministarstva pomoć domaćoj trgovini da masovnije izađe van granica zemlje kako bi se srpska roba što više plasirala na okolna tržišta.

Milosavljević je u intervjuu za jučerašnje izdanje dnevnog lista "Večernje novosti" istakao da cena hleba sigurno neće rasti i da čak postoji mogućnost da se ona preispita, uz napomenu da ovogodišnji rod pšenice iznosi 2,1 milion tona.

Zvanični sajt Vlade Srbije prenosi delove ovog razgovora.

U kakvom stanju je sektor trgovine danas i koji su vaši prvi koraci:

– Prioritet novog saziva Ministarstva trgovine i usluga Srbije je pomoć domaćoj trgovini da masovnije izađe van granica zemlje kako bi se srpska roba što više plasirala na okolna tržišta. Drugi cilj je privlačenje investicija u sektor trgovine i usluga, što bi otvorilo nova radna mesta, pospešilo konkurenciju i dalo novi impuls ubrzanju razvoja srpske privrede. U periodu od 2001. do 2007. godine realni rast bruto društvenog proizvoda trgovine iznosio je 141 odsto, ili u proseku 15,8 odsto godišnje, a kod ukupne privrede 6,2 odsto. Dakle, privredni rast sektora trgovine 2,5 puta je brži od domaće privrede. Koliko je ovaj sektor važan, govori i podatak da je prošle godine BDP trgovine dostigao 3,3 milijarde evra i učestvovao sa 10,8 odsto u BDP Srbije.

Očekujete li brži dolazak stranih trgovinskih lanaca:

– Dva velika trgovinska lanca najavila su do kraja godine prve investicije u Srbiji. Očekuje se uskoro ulazak jedne austrijske i jedne turske trgovinske kuće. Od 10 najvećih igrača na globalnom nivou samo je "Metro" prisutan. Ukupan promet u trgovini Srbije prošle godine iznosio je 25 milijardi evra.

Čemu će Vlada dati prednost – razvoju domaćih trgovačkih sistema ili ulasku stranih:

– To su dva paralelna procesa. Učinićemo sve da otvorimo tržište, ali i da plasiramo što više robe van zemlje. Ono što može da bude reprezentant nove evropske Srbije, svakako su srpske trgovine koje inostranstvu mogu da ponude poljoprivredno-prehrambene proizvode. Potrudićemo se da domaćim kompanijama pomognemo kako bi, uslovno rečeno, širile srpsku ekonomsku teritoriju.

Kako će cena struje uticati na inflaciju:

– Efekat poskupljenja električne energije od 8,4 odsto usloviće inflaciju od 0,68 odsto na mesečnom nivou. To će se osetiti tek na kraju meseca. Istovremeno, pojeftinjenje goriva od 0,24 odsto uticaće na smanjenje opšteg rasta cena, što će izbalansirati ovaj efekat poskupljenja struje. Usled pada cena nafte na svetskim berzama očekuje se tokom avgusta novo obaranje cena goriva, što će poništiti rast cena kilovata. Ipak, cena struje svakako će se odraziti na opšti rast cena. Do kraja godine očekuje se stopa inflacije od 12 do 14 odsto, znatno više od projektovane.

Ima li šanse da se u ovoj godini smanji ekonomski deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni:

– Objektivno, ima. Srbija je visoko uvozna zemlja, a cene energenata rastu. Pozitivan efekat ove godine imaćemo kod poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, a od naredne godine, kada krene proizvodnja u "Zastavi", stvaraju se uslovi da Srbija ispravi negativan spoljnotrgovinski saldo u robnoj razmeni sa svetom.

Izvor: Vlada Republike Srbije