Promet nekretnina tek 20% prošlogodišnjeg

Cene na tržištu nekretnina pale su poslednjih meseci za deset do čak 50 odsto, a posle polugodišnjeg zastoja, u poslednje dve nedelje prodaja stanova je malo živnula.

Ipak, promet je tek na nivou od oko 20 odsto u odnosu na prošlu godinu, pa iako su agencije zadovoljne što su stvari pokrenute sa mrtve tačke, to za mnoge od njih neće biti dovoljno za preživljavanje.

- Kupaca stanova na kredit više nema, a na tržištu su aktivni samo oni koji za gotovinu moraju da prodaju ili kupe stan. I cene su prilično korigovane, pa se stan u užem centru Beograda već može kupiti za 2.000 do 3.000 evra za kvadrat, dok se u prigradskim naseljima cena kvadrata spustila i do 1.200-1.300 evra. Skuplji stanovi, međutim, gotovo da nemaju prođu, pa se tako i vile na Dedinju i Senjaku prodaju veoma teško. Primera radi, kuća na toj lokaciji od 400 kvadrata na placu od 15 ari, koja je nekada cenjena na četiri miliona evra, sada nema kupca ni po ceni od dva miliona. U najtežoj situaciji je novogradnja, posebno nezavršeni objekti jer se kupci više ne usuđuju ni da pitaju za stanove koji nisu prošli tehnički pregled i koji nemaju izvesnu mogućnost za dobijanje upotrebne dozvole - kaže za Danas Kaća Lazarević, suvlasnik agencije za promet nekretnina Alka.

Iako ne postoje analize, procenjuje se da tržištu Srbije nedostaje oko 200.000 novih stanova, a najmanje polovinu od toga „progutalo“ bi tržište Beograda, kada bi standard građana to dozvoljavao. Procenjuje se, takođe, da u prestonici ima oko 20.000 potencijalnih kupaca, koji bi uz veću ekonomsku sigurnost i povoljnije uslove na tržištu, bili spremni da se upuste u kupovinu stana. Da bi se to i dogodilo, potrebno je da cene padnu do realnih vrednosti, što, opet, podrazumeva da se u ponudi nađe veći broj kvadrata. Za izgradnju čitavog jednog novog naselja nema, međutim, mnogo uslova, jer se čak i pouzdani investitori nalaze na udaru krize i nema mnogo interesovanja za ulazak u veće građevinske poduhvate. Stručnjaci ne očekuju ni da će novi zakon o gradnji, koji je ušao u skupštinsku raspravu, doprineti oživljavanju aktivnosti jer je za to potreban veći upliv stranih ulagača, a njih, jednostavno, nema.

Kada je reč o prodaji i iznajmljivanju poslovnih objekata, kriza je još u punom jeku. U prošloj godini na raspolaganju je bilo osam do devet odsto od ukupnog poslovnog prostora, dok se u ovoj godini procenat uvećao na 13 do 14 odsto. To je dovelo do pada cena, u proseku za 10 do 15 odsto, pa se sada kvalitetan poslovni prostor A klase može iznajmiti za 16 do 17 evra po kvadratu, dok je u prošloj godini cena dostizala 20 evra.

- Dva su osnovna razloga za pogoršanu situaciju u tom delu tržišta. Prvi je što ne dolaze očekivane strane kompanije, a drugi to što je nastao zastoj u predviđenom širenju domaćeg biznisa. Normalno je da su investitori gradili kapacitete rukovodeći se procenom da je Beograd grad budućnosti i da ide ka statusu regionalnog biznis centra. On će to sigurno i biti, i za kompanije koje dugoročno planiraju svoje poslovanje, sada je pravi trenutak da po nižoj ceni dođu do kvalitetnog prostora. Razlog više je i to što su investitori sada spremni da razgovaraju, pa se uz niže cene, za dugoročniji zakup od najmanje pet godina mogu dobiti dva do tri besplatna parking mesta, koja bi se, u drugačijim okolnostima, posebno naplaćivala - kaže za Danas Jovan Jakovac, direktor kompanije Colliers international i dodaje da se dalji pad cena na tom tržištu ne očekuje, a kako stručnjaci najavljuju da će se prvi znaci jenjavanja krize kod nas osetiti za šest meseci do godinu dana, to bi trebalo da bude dodatni motiv za donošenje odluke o kupovini ili iznajmljivanju poslovnog prostora.

Izvor: SEEbiz