Prva korporativna žrtva rusko gruzijskog sukoba je Lukoil

“Lukoil” je definitivno izgubio svaku šansu za pokretanje eksploatacije nafte iz najvećeg nalazišta na svetu, “Zapadna Kurna-2" u Iraku, pošto je vlada u Bagdadu poništila sve ranije postignute dogovore sa ruskom kompanijom i zaključila ugovor sa kineskom naftnom kompanijom CNPC.

Irački ministar za naftu Husein al Šahristani je u intervjuu listu “An-Noor” izjavio da je ugovor “Lukoila” za eksploataciju tog nalazišta, potpisan u vreme Sadama Huseina, ništavan.

“Lukoil” je tako postao prva korporativna žrtva zaoštravanja odnosa Rusije sa SAD zbog rata u Gruziji, piše ruski dnevnik “Vremja novostej”, ukazujući da su svi pokušaji ruske kompanije da, uz podršku rukovodstva zemlje, obezbedi prioritetno pravo na “Kurnu” bili uzaludni.

Prema izjavi Šahristanija, Irak će sa Kinom potpisati izmenjenu varijantu sporazuma o eksploataciji nafte, koji je prvobitno postignut još za vreme vladavine Sadama Huseina.

Kineska državna kompanija CNPC je 1997. godine potpisala ugovor vredan 670 miiona dolara za učešće u eksploataciji nalazišta “Ahdab” na principima podele proizvodnje.

Kako je rekao irački ministar za naftu, Bagdad i Peking su poslije dvanaestomesečnih pregovora usaglasili uslove, tako da je vrednost posla povećana na 1,2 milijarde dolara.

Bagdad je odustao od principa podele proizvodnje, tako da će kineska kompanija raditi kao operator projekta dobijajaući deo prihoda od prodaje nafte na svetskom tržištu.

Analitičari ukazuju da je ugovor sa kineskom korporacijom prvi revidiran sporazum koji je potpisan za vreme Sadama Huseina.

Ruskom “Lukoilu” je, prema ranije potpisanom ugovoru sa Sadamovom vladom, trebalo da pripadne 68,5 odsto konzorcijuma “Zapadna Kurna-2" koji bi eksploatisao istoimeno nalazište sa procenjenim rezervama od osam do deset miijardi barela nafte.

Drugi po veličini akcionar je bila vlada Iraka sa 25 odsto, dok bi 3,5 odsto konzoricuma pripadalo ruskim komapnijama “Mašinoimport” i “Zarubežneft”.

Ovaj ugovor je raskinut još u vreme Sadama, jer realizacija nije ni pokrenuta, zbog sankcija uvedenih Iraku.

Poslije smene vlasti u Iraku, “Lukoil” je pokušavao da od novog rukovodstva povrati sva prava na nalazište, ali je nova iračka vlada odugovlačila sa potpisivanjem ugovora.

Izvor: Capital.ba