Sarma za ručak: jednima meso, drugima kupus

Trenutno u Srbiji skoro milion ljudi traži posao, a stopa nezaposlenih je među najvišima u Evropi. Po mišljenju ekonomista, takva ni malo ružičasta situacija neće se bitnije popraviti ni u nekoliko narednih godina. Bar dok se ne okonča tranzicija, odnosno onaj njen deo koji se svodi na restrukturiranje ključnih javnih i velikih društvenih preduzeća.

Do tada će “ponuda” radne snage biti neuporedivo veća od tražnje, koju će skoro isključivo kreirati privatni poslodavci. Većina preostalih društvenih firmi, koje bi trebalo da budu privatizovane do kraja godine, ionako imaju problema sa viškovima zaposlenih. Otuda one sigurno ne mogu biti “rudnik” novih radnih mesta.

Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da prošle godine ni porast zaposlenosti u privatnom nije bio dovoljan da kompenzuje smanjenje broja zaposlenih u javnom i društvenom sektoru. Konkretno, lane je broj zaposlenih u privatnom sektoru povećan za 4,5 odsto, ali je istovremeno u javnom i društvenom sektoru smanjen čak 6,8 odsto.

Po rečima zamenika direktora Zavoda za statistiku Srbije Miladina Kovačevića, tako je ukupna zaposlenost u Srbiji smanjena za dva procenta. On kaže i da je u malim i srednjim preduzećima sa manje od 50 radnika broj zaposlenih povećan za 2,8 odsto, dok je u preduzetničkim radnjama povećan za 6,6 procenata.

Kako stvari stoje, u Srbiji će više novih radnih mesta biti samo ukoliko se obezbede uslovi za privlačenje grin-fild investicija i “bum” malih i srednjih preduzeća. Kovačević, međutim, ukazuje na zabrinjavajuće rezultate istraživanja, koje je pokazalo da čak 17,7 odsto privatnih preduzeća očekuje da će u prvom ovogodišnjem tromesečju smanjiti broj zaposlenih. Uz to, po njegovim rečima, paralelno sa smanjenjem broja zaposlenih, u januaru su porasle zalihe sirovina i inflatorna očekivanja, a smanjeno je korišćenje kapaciteta.

No, po onoj narodnoj – dok jednom ne smrkne, drugom ne svane – tako je i pad zaposlenosti doprineo povećanju zarada onih koji lane nisu dobili otkaz. Mada, ne treba zaboraviti da su skoku prosečnih plata značajno doprinele i “ekscesne”, predizborne isplate posle rebalansa budžeta. Kovačević iznosi računicu po kojoj je masa zarada u javnom sektoru u decembru realno bila za čak 28 odsto veća nego u novembru.

Pri tome je masa plata zaposlenih u administraciji u poslednjem mesecu skočila za trećinu, u obrazovanju i kulturi za petinu, a u zdravstvu za polovinu, s tim što je lane u tom sektoru broj zaposlenih smanjen za pet odsto. Kovačević navodi da je “najumerenije”, po stopi od 12 odsto, porasla masa plata u javnim preduzećima, od lokalnog do državnog nivoa.

Da podsetimo, zvanična statistika je saopštila da je prosečn neto plata, isplaćena u decembru bila 28.267 dinara, ili skoro 360 evra. Za celu prošlu godinu, pak, prosečna neto zarada bila je 21.707 dinara i nominalno je za četvrtinu, a realno za 11,4 odsto bila veća nego u 2005. Mnogima se stanje u novčaniku verovatno neće poklopiti sa zvaničnim podacima.

No, statistika i meri samo proseke. A, kada jedni jedu meso, a drugi kupus, u proseku svi jedu – sarmu. Tako je prosečna neto plata zaposlenih u duvanskoj industriji bila skoro 10 puta veća nego proizvođača odevnih predmeta i krzna, odnosno 67.561 prema 6.973 dinara.

I ranijih godina bio je uobičajen skok plata pred Novu godinu i Božić, tako da poređenje sa novembrom može dati donekle iskrivljenu sliku. Ovoga puta to je, ipak, imalo predizborni “šmek”, pa je u decembru 2006. masa plata u javnom sektoru bila za 20,3, a prosečna zarada 24 odsto veća nego godinu dana ranije.

Ostali sektori nisu uspeli da održe taj tempo i budu “darežljivi” kao država, što je oborilo stopu rasta mase svih zarada na 13 procenata. Pri tome je javni sektor doprineo tom povećanju sa 10,8, a svi ostali sa 2,2 odsto. Poređenja radi, Miladin Kovačević podseća da je između decembra 2004. i 2005. to povećanje bilo realno za samo jedan odsto, s tim što je i tada javni sektor prednjačio, pa ispada da je u Srbiji država najbolji poslodavac.


Nezaposlenost Sremaca domašila 40 odsto

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u odnosu na 2005. godinu, ukupan broj zaposlenih u Sremu smanjen je za 13,86 posto, pri čemu je broj zaposlenih u preduzećima, ustanovama, zadrugama i organizacijama manji za 7,89 odsto, a broj privatnih preduzetnika i lica na radu kod njih manji je za čak 24,51 posto; kod osiguranih poljoprivrednika zabeležen je pad od 6,38 odsto. Krajem 2006. godine na evidenciji filijale Sremska Mitrovica registrovano je 52.877 lica koja traže zaposlenje, što je 310 manje u odnosu na 2005. godinu. Međutim, stopa registrovane nezaposlenosti, odnosno učešća nezaposlenih u ukupnom aktivnom stanovništvu u Sremskom okrugu na kraju 2006. godine iznosila je 40,04 odsto. S obzirom da je u 2005. godini ova stopa bila na nivou 36,46 odsto, zapravo je došlo do realnog povećanja broja nezaposlenih za 3,58 odsto. Prema stepenu stručnosti, najbrojnija su nezaposlena lica sa prvim i drugim stepenom stručnosti, više od jedne trećine, zatim kvalifikovana lica, oko jedne trećine, lica sa srednjom stručnom spremom, a najmanji procenat čine lica sa sedmim stepenom stručne spreme koja u stepenu nezaposlenosti učestvuju sa 1,86 procenata. U odnosu na isti period lane smanjen je broj nezaposlenih u Rumi, oko pet procenata, pa Inđiji oko 2,5 posto i Irigu sa 0,05 procenata. Blago povećanje nezaposlenih je u Sremskoj Mitrovici 0,3 posto i Šidu za 1,16 posto, dok je nešto veće povećanje zabeleženo u Staroj Pazovi 7,7 posto i Pećincima 11,75 posto.

M. Ćulibrk

Izvor: Dnevnik