Sedam srpskih kompanija na listi 500 najvećih

Sedam srpskih kompanija na listi 500 najvećih u Centralnoj Evropi

Na listi vodećih 500 kompanija iz 17 zemalja Centralne Evrope , koju su objavili eksperti revizorsko-konsultantske kompanije Dilojt (Deloitte), nalazi se sedam kompanija iz Srbije. Prema ostvarenom ukupnom prihodu u 2007. godini, Naftna industrija Srbije je u Regionu rangirana na 20. mestu, sledi EPS na 79. mestu, dok su se na listi TOP 500 našle još i Delta M (106. mesto), zatim PTT Srbija (112. mesto), Telekom Srbija (155. mesto), US Steel (170. mesto) i Srbijagas na 253. mestu.

Pored TOP 500 liste, izvršeno je rangiranje i 100 najjačih banaka, na osnovu aktive, kao i najvećih osiguravajućih društava, na osnovu upisane premije. Među 100 najuspešnijih banaka uvrstile su se Banca Intesa (78), Komercijalna banka (84), Raiffeisen banka (85) i Hypo Alpe-Adria (89). Dva najveća osiguravajuća društva u Srbiji rangirala su se na listi 50 najuspešnijih iz oblasti osiguranja i to Dunav osiguranje na 36. mestu, a DDOR Novi Sad na 40. mestu u Regionu.

”Deloitte je koristeći internacionalno iskustvo i povezanost svojih kancelarija i eksperata u regionu, na osnovu kriterijuma ukupnog prihoda sastavio listu 500 najvećih kompanija u Centralnoj Evropi. Lista je potvrdila da najveće prihode u regionu i ove godine ostvaruju kompanije iz sektora energetike, kojima pripadaju prva dva mesta (poljska naftna kompanija PKN Orlen i mađarski MOL) i 145 mesta od ukupnog broja rangiranih kompanija.”, komentariše Darko Stanisavić, direktor sektora za finansijsko savetovanje u Dilojtu. Prema njegovim rečima: “Na listi TOP 500, kompanije iz ovog sektora, zajedno sa sektorom proizvodnje, široke potrošnje i transporta čine čak 75% (svaka sa po jednom četvrtinom od ukupnog broja kompanija). Nešto slabije zastupljeni sektori su: tehnologija, mediji i telekomunikacije, farmacija i nekretnine, koje zajedno broje oko četvrtinu TOP 500 kompanija.“


Od zemalja iz užeg regiona, na listi je najzastupljenija Slovenija sa 18 kompanija, od kojih je najbolje plasiran Merkator na 40. mestu, a slede Petrol i Gorenje. Od 12 kompanija iz Hrvatske, na najvišoj, 17. poziciji je INA, a sledi je Agrokor sa 32. pozicijom. Jedina makedonska kompanija koja je rangirana na ovoj listi je rafinerija nafte OKTA na 395. mestu, dok se crnogorske i kompanije iz Bosne i Hercegovine nisu plasirale na listu TOP 500 u regionu.

Posmatrano po državama, skoro 80 odsto kompanija dolazi iz četiri države: Poljske (176), Ukrajine (75), Češke (70) i Mađarske (60). Što se tiče vlasničke strukture, tek jedna četvrtina kompanija na listi je u državnom vlasništvu, dok je ostatak u potpuno privatnom ili većinskom privatnom vlasništvu.

“Sudeći po analizi Dilojtovih eksperata, ekonomija Srednje Evrope će održati svoj rast od 5 odsto i u skoroj budućnosti, isključivo ukoliko nastavi sa započetim tržišnim reformama, uključujući privatizaciju. Na osnovu intervjua sa ključnim liderima najuspešnijih kompanija Centralne Evrope, može se zaključiti da ukoliko želi da nastavi da privlači strane investitore, neophodno je sprovesti i reformu obrazovnog sistema, kako bi kadrovi koji se zapošljavaju imali potrebna znanja i veštine”, zaključuje Darko Stanisavić.


Kompletnu listu TOP 500 možete videti u specijalnoj publikaciji Ekonomist magazina ili od 11. septembra na: www.deloitte.com/rs


Napomena o metodologiji:

Rangiranje je bazirano na ostvarenim prihodima kompanija. Koliko god je to bilo moguće, korišćeni su podaci o prihodima iz konsolidovanih izveštaja za 2007. godinu. Informacije su prikupjene iz javno dostupnih baza podataka, direktno od kompanija, kao i na osnovu procena koje su bazirane na našem istraživanju.
Prihodi kompanija-ćerki koje posluju u okviru velikih grupa su navedeni i u okviru konsolidovanog izveštaja i pojedinačno.
Banke i osiguravajuća društva smo rangirali na osnovu ukupne aktive i ukupnih upisanih premija, respektivno. Ukupna upisana premija uključuje premije životnog i neživotnog osiguranja, uprkos činjenici da u određenim oblastima, ove kompanije posluju kao odvojeni privredni subjekti.

Izvor: Poslovni Magazin