Šef MMF-a upozorio da je svetska ekonomija na ivici raspada

Najviši predstavnici razvijenih zemalja u Vašingtonu od petka raspravljaju o globalnoj finansijskoj krizi, pri čemu su se, međutim, do sada jedino složili u tome da je tu krizu neophodno zajednički rešiti, ukazuju danas analitičari širom sveta.

Zbog toga je šef Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Dominik Štros-Kan u Vašingtonu, gde je u toku godišnja skupština MMF-a i Svetske banke, ozbiljno upozorio svetske lidere da sa odgovarajućim merama ne bi trebalo odugovlačiti pošto "svetski finansijski sistem balansira na ivici sistemskog raspada".

"Sve snažnija uznemirenost u vezi sa solventnošću nekih najvećih američkih i evropskih finansijskih institucija dovela je svetski finansijski sistem na ivicu sistemskog raspada", citirao je britanski "Bi-Bi-Si" Štros-Kana.

Predsednik MMF-a razloge sadašnje teške situacije vidi u "panici izazvanoj padom banaka", na koju, prema njegovom mišljenju, razvijene zemlje nisu u dovoljnoj meri reagovale, tako da nisu obnovile poverenje u finansijska tržišta.

Štros-Kan se u Vašingtonu sastao sa predstavnicima zemalja grupe G7, američkim predsednikom Džordžom Bušom i predstavnicima Svetske banke, nakon čega je izjavio da bi MMF trebalo da "u dubinu ispita razloge krize i da koordinira svoje postupke sa ostalim institucijama".

Prema njegovom mišljenju upravo je MMF pravi fond za taj posao koji već ima pripremljene izvore da bi mogao da pomogne bilo kojoj zemlji koja se zbog posledica krize našla u finansijskim problemima.

Izjava Štros-Kana je usledila posle serije pregovora najviših finansijskih zvaničnika, koji su počeli u petak sastankom ministara finansija sedam industrijski najrazvijenijih zemalja sveta grupacije G7, koji su usvojili akcioni plan borbe protiv finansijske krize u pet tačaka.

Taj plan, koji prema mišljenju mnogih analitičara, "nije doneo nikakve konkretne, već samo uopštene mere", naveo je Rojters, podržali su noćas i finansijski predstavnici iz 158 zemalja članica MMF-a, koji su učestvovali na sastanku odbora MMF-a.

Odbor MMF-a, kojim je predsedavao egipatski ministar finansija Jusuf Butros-Gali, saopštio je da odgovori na krizu moraju biti "izuzetna budnost, koordinacija i spremnost da se pristupi odvažnim koracima", citirale su Galija novinske agencije.

Akcionim planom grupe G7, u kojoj se nalaze SAD, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Japan, Italija i Kanada je, između ostalog, istaknuto da je neophodno iskoristiti sva raspoloživa sredstva za podršku sistemski važnim finansijskim institucijama i ne dozvoliti njihov krah.

Zatim, da je neophodno preduzeti sve neophodne mere radi deblokade kreditnih i finansijskih tržišta i obezbediti širok pristup bankama i drugim institucijama sredstvima koja im obezbeđuju likvidnost.

Akcionim planom je predviđeno i da se bankama obezbedi mogućnost da dobijaju kapital ne samo iz privatnih, već i iz državnih izvora i to u dovoljnim iznosima kako bi bilo obnovljeno poverenje u kreditne operacije.

Takođe, kako je istaknuto, neophodno je da se obezbedi pouzdanost nacionalnih programa za osiguranje uloga, a kada to bude potrebno da se primene mere radi obnove sekundarnih hipotekarnih tržišta i drugih tržišta sa hartijama od vrednosti.

Sve ove mere se, prema zaključcima G7, trebaju sprovoditi tako da budu zaštićeni poreski obveznici i da to ne bude na štetu druge zemlje. Kakva konkretna sredstva se za to trebaju upotrebiti, u tom dokumentu se, međutim, ne navodi, ukazuju svetske agencije.

I predsednik SAD je juče, posle susreta sa finansijskim liderima G7, izjavio da tekuća svetska finansijska kriza zahteva globalnu i koordinaranu odgovornost, a da vodeće industrijske zemlje treba da rade zajedno radi što hitnijeg rešavanja nastalih problema.

"Svako od nas priznaje da je ovo ozbiljna globalna kriza i zato je potrebna i ozbiljna globalna odgovornost", precizirao je Buš, u izjavi datoj novinarima, izražavajući uverenje da vodeće svetske ekonomije mogu da izađu na kraj sa tekućim izazovima, napominjući da će SAD koristiti sva raspoloživa sredstva da reše nastalu finansijsku krizu u zemlji.

Buš je, takođe, upozorio na ograničeno vreme u kome brzo treba raditi da bi se rešile sve teže posledice globalne kreditne krize koja je počela u avgustu minule godine, nakon sloma američkog hipotekarnog tržišta.

On je ocenio da se "korist od primene dogovorenih mera neće osetiti odmah, ali će navedene akcije pomoći da se stabilizuju tržišta i poverenje u finansijske institucije", naglašavajući da će G7 sa svim ovim u vezi tesno sarađivati sa drugim zemljama, označenim kao grupacija G20, u kojoj su i Kina, Indija i Rusija.

I američki ministar finansija Henri Polson je ocenio da je akcioni plan G7 "neodložnog karaktera".

O ekonomskim problemima koji su pritisli ceo svet, razgovara se danas i u Parizu, gde će lideri 15 članica evrozone, zajedno sa predsednikom Evropske komisije Žoze Manuelom Barozom i šefom Evropske centralne banke Žan-Klodom Trišeom, razmatrati na vanrednom sastanku mogućnosti preduzimanja odgovarajućih mera radi rešavanja aktuelne finansijske krize.

U susret tom skupu juče su se francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel saglasili da je neophodan zajednički nastup obe zemlje u rešavanju "kulminirajuće finansijske krize", iz koje se Evropa, drugačije ne može izvući.

Istovremeno su, međutim, isključili mogućnost stvaranja celoevropskog spasonosnog fonda koji bi pomagao bankama pred pretećim krahom, objavile su svetske agencije.

Izvor: Tanjug