Srbija će se suočiti sa padom priliva stranog kapitala

U skladu sa globalnim ekonomskim prilikama, u utorak objavljeni godišnji izveštaj Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) je prilično sumoran.

Naime, ekonomski rast zemalja u tranziciji biće u 2009. značajno usporen, a njihov ključni zadatak biće stabilizacija finansijskih institucija.

Banka predviđa i da će se iduće godine rast u Srbiji prepoloviti

Zemlje u tranziciji teško pogođene

Globalna ekonomska kriza, začeta u razvijenom svetu, pogodiće svom silinom zemlje u tranziciji iduće godine, predvidja Evropska banka za obnovu i razvoj, upozoravajući da će posebno na udaru biti zemlje sa velikim budžetskim deficitom i visokim spoljnim dugom.

Priliv stranog kapitala će se smanjiti, a mogao bi i da presuši, dok će recesija u zapadnim zemljama dovesti do pada izvoza.

Sve su to faktori zbog kojih će stopa rasta u 2009. godini u odnosu na ovu, u regionu kao celini u najboljem slučaju biti prepolovljena.

Posledice globalne ekonomske krize neće mimoići ni Srbiju, kaže jedan od ekonomista EBRD, Piter Sanfi.

Usporen privredni rast

Posle nekoliko godina snažnog uspona, ekonomski rast u Srbiji biće u 2009. značajno usporen, kaže Sanfi, koji je vodeći ekonomista EBRD za jugoistočnu Evropu.

Ipak, očekujemo pozitivan rast od tri procenta - ne predvidjamo recesiju, mada se, naravno, ni ona ne može isključiti, kaže on.

Srećna okolnost za Srbiju je što nije u potpunosti integrisana u evropsku i globalnu ekonomiju, pa će verovatno izbeći najteže posledice krize, ali je njen finansijski sektor, kojim dominiraju velike zapadne banke, ranjiv. Na kraći rok, Srbija će se sasvim sigurno suočiti sa padom priliva stranog kapitala. Najvažnije je da se ova kriza pregura i da se spremno dočeka oporavak razvijenih zemalja, kaže on.

EBRD srpskoj vladi preporučuje da nastavi proces privatizacije, popravi kvalitet infrastrukture i očuva makroekonomsku stabilnost.

Šta sa prodajom javnih preduzeća?

Kako se to može ostvariti u uslovima globalne recesije i zar je to trenutak da se privatizuju, odnosno prodaju preostala javna preduzeća?

"Jasno je da se mora naći ravnoteža - mi i dalje snažno podržavamo privatizaciju i komercijalizaciju tih preduzeća, ali, naravno, ne po svaku cenu. Potreba da se privuče svež kapital mora da se uskladi sa prihodom od privatizacije, a taj prihod mogao bi da bude mnogo veći u budućnosti, kada se tržišta oporave. No, vlada Srbije, čiji mandat traje još nekoliko godina, već sada mora da razmišlja o tome", kaže Piter Sanfi.

Sanfi dodaje da bi vlada takodje trebalo da nastavi opreznu fiskalnu i monetarnu politiku, iako razvijene zemlje suočene sa recesijom primenjuju sasvim suprotne recepte. Zašto Srbija ne može trošenjem da se izvuče iz krize?

"Bogate zemlje poput Britanije i SAD imaju resurse i mogućnost da povećavaju javni dug. Male, siromašne zemlje u tranziciji, poput Srbije, taj luksuz sebi ne mogu da dozvole. Ako bi Srbija odlučila da trošenjem izbegne recesiju, posledice bi bile ozbiljne, ne samo na planu inflacije, nego i u pogledu njenog kreditnog rejtinga. Uspesi Srbije u proteklih sedam godina zasnivali su se upravo fiskalnim ograničenjima i makroekonomskoj stabilnosti. Stopa inflacija je i dalje je visoka, a veliki je i budžetski deficit, ali očuvana makroekonomska stabilnost je temelj za budući rast i za reforme", kaže on za BBC.

Opasnost za izglede Srbije

Dobri dugoročni izgledi Srbije, kao i ostalih zemalja u tranziciji mogli bi, smatra Evropska banka za obnovu i razvoj, da budu ugroženi ako bi vlade suočene sa krizom odustale od daljih reformi ili, još gore, poništile ono što je do sada ostvareno.

Međutim, u situaciji kada se vodeće zemlje liberalnog kapitalizma okreću državnoj intervenciji i nacionalizaciji, nisu li saveti institucije koja propagira potpunu slobodu tržišta i neograničenu privatizaciju prevazidjeni?

Piter Sanfi na to kaže da EBRD "nikada nije bila dogmatska institucija":

"Mi jesmo na početku snažno gurali zemlje u tranziciji putem reformi, ali nikada nismo isključivali ulogu države. Uostalom, osnivači naše banke su države i mi saradjujemo sa državama, posebno u infrastrukturnim projektima. Mi smo pragmatična institucija, koju ne pokreće ideologija, nego želja da se promoviše razvoj tržišta i privatnog preduzetništva. Uvek smo smatrali da je u tom procesu uloga države važna", rekao je u razgovoru za BBC Piter Sanfi, glavni ekonomista za jugoistočnu Evropu u Evropskoj banci za obnovu i razvoj.

Izvor: BBC