Srbija može da privuče 3 do 5 milijardi evra investicija

Beograd – Predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Cvetković izjavio je juče da bi u toku ove godine Srbija mogla da privuče tri do pet milijardi evra direktnih stranih investicija i ocenio da naša zemlja neće imati problema da obezbedi od 1 do 1,1 milijardi evra za završetak dva kraka južnog dela Koridora 10.

Cvetković je u intervjuu za agenciju Tanjug ukazao na to da tri do pet milijardi evra direktnih stranih investicija nije tako nerealan cilj, i napomenuo da je na skupu premijera jugoistočne Evrope u Salcburgu imao bilateralne susrete sa predstavnicima investitora, koji su iskazali povećani interes da dođu i ulažu u Srbiju.

Prema njegovim rečima, Srbiji se pružila šansa da zainteresuje strane investitore posle formiranja Vlade i jedan od velikih ugovora, ugovor sa italijanskim „Fijatom“, već je u fazi finalizacije.

Kada je reč o rebalansu budžeta, koji je ministar finansija Diana Dragutinović najavila za kraj septembra, Cvetković je rekao da će prihvatiti rebalans koji bude predložilo Ministarstvo finansija.

Predsednik Vlade ukazao je na to da rebalans budžeta mora biti urađen tako da se ostvari ravnoteža između socijalno odgovorne države i razvojnih potreba društva, ali da se vodi računa o nivou javne potrošnje.

Ne smemo da dozvolimo da nam tekuća potrošnja „pojede“ budućnost, ali isto tako nećemo dovesti ljude do toga da gladuju da bismo imali neku svetlu budućnost. To će biti glavni zadatak budžeta, odnosno Ministarstva finansija i ove vlade, naglasio je premijer.

On je napomenuo da će prilikom rebalansa budžeta morati da se vodi računa o određenim socijalnim davanjima koja su dogovorena i data kao predizborna obećanja, i dodao da će se o tome još razgovarati, pri čemu moraju biti sagledane i bilansne mogućnosti.

Govoreći o izgradnji saobraćajne infrastrukture u Srbiji, Cvetković je naveo da će završetak dva kraka autoputa na južnom delu Koridora 10 koštati između milijardu i 1,1 milijardi evra, što su sredstva koja Srbija može da obezbedi iz kredita međunarodnih finansijskih institucija (EBRD, EIB i Svetske banke), kao i iz budžeta.

To nije veliki novac za nas, ocenio je predsednik Vlade i podsetio na to da je javni dug Srbije relativno mali i da iznosi oko 25 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

On je precizirao da bi u naredne četiri godine mogli da budu završeni kraci autoputa od Niša do granice sa Bugarskom i od Leskovca do granice sa Makedonijom, koje je moguće završiti zaduživanjem iz više inostranih izvora i sredstvima iz budžeta.

Ukoliko bi razgovori o kreditnim aranžmanima započeli uskoro, Srbija bi mogla da dobije sredstva za izgradnju te dve deonice krajem godine, ocenio je premijer i dodao da u realizaciji projekta postoji i problem zemljišta preko kojeg će biti trasiran autoput jer vlasnici parcela pokušavaju da ucenjuju investitore time što traže enormne sume za eksproprisano zemljište.

Možemo da idemo na utvrđivanje opšteg interesa, čime ih sklanjamo sa terena, i možemo da gradimo, a te ucene i rasprave prenosimo na sud kako ne bismo gubili vreme i kasnili sa izgradnjom, objasnio je Cvetković.

Kada je reč o severnom delu Koridora 10, koji se poklapa sa delom autoputa Horgoš–Požega, način njegove izgradnje biće poznat nakon što budu rešeni međusobni odnosi sa koncesionarom "Alpina-Por", rekao je predsednik Vlade.

On je podsetio na to da koncesionar za izgradnju autoputa Horgoš–Požega nije do 31. marta mogao da ispuni uslove iz potpisanog ugovora, nakon čega je Srbija pristala na produženje roka, ali se koncesionar u međuvremenu pojavio sa predlozima kojima se suštinski menjaju osnovni elementi ugovora.

Prema njegovim rečima, koncesionar u ključnoj tački menja ono o čemu je postignut dogovor, što Srbija ne može da prihvati. U međuvremenu, predstavnici Vlade Srbije dobili su poziv za sastanak na kojem će koncesionar izložiti inovirani predlog. Ako koncesionar ostane pri prvom ugovoru, kako smo se dogovorili, onda mi skidamo taj problem sa našeg dnevnog reda i koncentrišemo se na dva kraka Koridora na jugu.

Cvetković je najavio da će se sa predstavnicima koncesionara sastati u četvrtak kako bi saslušao nove predloge, i dodao da su oni sada i dalje obavezni da sprovedu ugovor koji postoji, a mi smo i dalje obavezni da taj ugovor prihvatimo, ali takav kakav jeste. Dokle god oni prihvataju da održe postojeći ugovor, mi nemamo razloga da izlazimo iz koncesije, rekao je premijer.

On je objasnio da ukoliko dogovor ne bude postignut, ostaju dve mogućnosti – da ugovor bude sporazumno raskinut i da koncesionaru kao znak dobre volje bude vraćena položena garancija od 10 miliona evra, ili da Srbija sačeka kraj godine i istek roka za realizaciju ugovora, utvrdi da koncesionar nije ispunio ugovorene obaveze, naplati 10 miliona evra položene garancije i potom potraži alternativno rešenje za gradnju autoputa.

Takođe, predsednik Vlade uputio je u intervjuu poziv opozicionim strankama da prestanu da opstruiraju rad parlamenta kako bi bili ratifikovani dokumenti i usvojeni zakoni koji su u opštem interesu svih građana Srbije, uključujući i pristalice opozicije.

Cvetković je istakao da posao opozicije nije samo da ruši vlast već i da bude odgovorna prema svojim biračima i njihovim interesima.

Zato pozivam predstavnike opozicije da se vrate u Skupštinu i da u njoj razgovaraju o onim stvarima koje su na dnevnom redu, a ostale stvari neka ostave za druge prostore gde će se to raspraviti, rekao je predsednik Vlade Srbije.

On je objasnio da tu nije reč samo o ciljevima Vlade već o ciljevima i potrebama čitavog naroda, i istakao da ne razume zašto neko želi da spreči usvajanje ili ratifikaciju za državu značajnih dokumenata, kao što su rezolucija o Kosovu, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU ili energetski sporazum sa Ruskom Federacijom.

Prema njegovim rečima, u Skupštini se nalazi 10 do 15 predloga ratifikacija veoma konkretnih finansijskih dokumenata kojima su predviđena sredstva za obilaznicu oko Beograda, kliničke centre, puteve i mostove po Srbiji i druge projekte.

Zaista bih voleo da sada neko od tih ljudi koji žele da vrše opstrukciju parlamenta izađe i objasni narodu zbog čega je protiv bilo čega od ovoga navedenog, rekao je Cvetković.

Predsednik Vlade Srbije takođe smatra da je ponašanje opozicionih stranaka možda prouzrokovano i činjenicom da je nova Vlada Srbije pokazala veliku efikasnost i odlučnost već u prvim sedmicama svog mandata.

On je naveo da je Vlada u prvih dvadeset dana rada napravila rezultate koji se približavaju ili su se već približili nečemu što se od Vlade očekivalo za sto dana, i ocenio da je zbog toga takvo nezadovoljstvo u opoziciji.

Predsednik Vlade je podsetio na to da je njegov kabinet već u prvoj sedmici rada prvo povukao sva dokumenta koja su u Skupštini čekala ratifikaciju, a zatim je vratio ključne sporazume u parlamentarnu proceduru.

Cvetković je ukazao na to da je u narednih deset dana Vlada demonstrirala saradnju sa Haškim tribunalom, kao i svoje čvrsto opredeljenje ka odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta, i izrazio očekivanje da će i sa kompanijom "Fijat" uskoro biti potpisan aranžman.

U kontekstu tih rezultata vidim da je prisutno previranje na opozicionoj strani. Niti mu dajem previše važnosti, ali ga isto tako ne potcenjujem jer su svi poslanici u suštini izabrani od strane naroda, tako da podrazumevam da oni imaju i određene stavove koji ne moraju da budu identični sa stavovima vladajuće koalicije, naveo je Cvetković.

Optužbe opozicije da Vlada ne vodi principijelnu državnu politiku, već politiku pristajanja na ucene i pritiske on je odbacio kao floskule, i tim povodom rekao da Vlada apsolutno kontroliše poslove koji su joj u nadležnosti, pri čemu postoje principi iz kojih slede aktivnosti za koje se Vlada zalaže.

On je posebno istakao da pri tome nije reč samo o ciljevima nove Vlade Srbije već o ciljevima i potrebama čitavog naroda.

Mogu da razumem da predstavnici opozicije imaju neke različite stavove u pogledu finesa kako ovo treba da se kaže na jedan ili drugi način, ali ovde imate jednu potpuno drugačiju sliku gde poslanik za govornicom čita citate sa nekih sednica koji nisu povezani sa parlamentom i dnevnim redom sednice Skupštine, što je način na koji oni smatraju da se bave političkom borbom. Mislim da je to loše, rekao je predsednik Vlade.

On je odbacio mogućnost da Vlada pribegne neparlamentarnim sredstvima za rešavanje problema u parlamentu, tako što bi, na primer, u nemogućnosti da zbog opstrukcije opozicije kroz Skupštinu propusti zakone, vladala uredbama.

Građani Srbije će se u efikasnost Vlade uveriti na veoma egzaktan način, budući da se mnoge stvari u politici i ekonomiji mogu izraziti ciframa, kao što su kilometri novoizgrađenih autoputeva ili smanjenje stope nezaposlenosti, naglasio je Cvetković.

Osvrćući se na problem saradnje sa Haškim tribunalom, predsednik Vlade je rekao da to pitanje treba posmatrati u kontekstu poštovanja međunarodnih obaveza i prava, na kojima Srbija, uostalom, insistira i u borbi za očuvanje Kosova i Metohije u svom sastavu.

On je objasnio da sa stanovišta nove Vlade pitanje saradnje sa Hagom i pitanje odbrane Kosova jesu dve priče koje se uklapaju u jedan jedinstveni princip, a to je princip poštovanja međunarodnog prava.

Ne možete reći – mi se zalažemo za međunarodno pravo da odbranimo naš suverenitet na Kosovu, i istovremeno da ne želimo da se držimo međunarodnog prava kada je reč o Haškom tribunalu. Uostalom, ni prethodna Vlada nikada nije dovodila u pitanje saradnju sa Haškim tribunalom, upravo polazeći od ovog principa, podsetio je Cvetković.

Prema njegovim rečima, samo insistiranjem na univerzalnom principu poštovanja međunarodnog prava Srbija se može nadati povoljnom rešenju kosovskog pitanja, i zato svako ko se zalaže za nesaradnju sa Hagom daje ogromne argumente u ruke svih onih koji su protiv suvereniteta Srbije na Kosovu.

Srbija će, kako je istakao, nastaviti da vodi politiku obeshrabrivanja zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova, a istovremeno će nastojati da izdejstvuje da Generalna skupština UN od Međunarodnog suda pravde zatraži mišljenje o tome da li je nezavisnost Kosova koja je proglašena u skladu sa međunarodnim pravom ili nije.

Izvor: Vlada Republike Srbije