Stvara se Crnomorska unija

Poslanici socijalista u Evropskom parlamentu predložili su uspostavu Crnomorske unije, kao okvir saradnje između EU i zemalja koje izlaze na Crno more. I to par meseci pošto je u EU podržano osnivanje Mediteranske unije.

Predlog socijalista ušao je u izveštaj o strategiji proširenja EU koje u ime demohrišćanskih poslanika u Evropskom parlamentu priprema Elmar Brok, o kom će se Spoljnopolitički odbor EP izjašnjavati 24. juna. Brok je prihvatio predloge/amandmane holandskog poslanika Jana Marinusa Virzme i austrijskog poslanika Hansa Svobode kojima se predlaže uspostava "specifičnih ugovornih odnosa" između zemalja članica EU sa državama ne-članicama koje izlaze na Crno more - Turskom, Rusijom, Ukrajinom, Gruzijom i Moldavijom. Crnomorska unija bi se mogla proširiti i na još neke zemlje koje budu pokazale interes za ovakvu vrstu regionalne suradnje kao što su Albanija, Jermenija i Azerbejdžan.

Višestruki značaj Crnomorske unije

U obrazloženju predloga nemačkog poslanika Elmara Broka se ističe da Crnomorska unija ne bi svojim članicama omogućila samo ojačavanje saradnje sa Evropskom unijom, već bi i Uniji omogućila značajniju ekonomsku prisutnost i još veću ulogu u pronalaženju mirnih rešenja za sukobe u tom regionu.

Svoboda i Virzma takođe naglašavaju da su crnomorske zemlje jednako važne kao i mediteranske i da bi proces funkcionalnog ujedinjavanja ili grupisanja zemalja trebalo da bude jedno od strateških opredeljenja evropske međunarodne politike, politike proširivanja i dobre saradnje sa susedima Evropske unije.

Jačanje veza sa susedima

"Naša dosadašnja politika prema evropskim susjedima je bila preskromna. Legitimna očekivanja naših istočnih suseda i mnogi izazovi s kojima se ove regije suočavaju, zahtevaju mnogo više i drugačije od dosadašnje europske politike prema susedima", izjavio je holandski poslanik Jan Marinus Virzma.

On takođe smatra da bi cilj te inicijative trebao da bude "pronalaženje zajedničkog rešenja za mnoge nerešene probleme s kojima se crnomorska regija suočava, poput ekoloških, migracijskih i sigurnosnih, a to je jedino moguće ako u takve procese budu uključene i dve ogromne zemlje kao što su Rusija i Turska”, izjavio je Virzma.

Evropsko veće je u martu ove godine prihvatilo predlog Francuske da se postojeći evro-mediteranski dijalog u okviru Procesa iz Barselone iz 1999. godine, dogradi prerastanjem u Mediteransku uniju od 44 zemlje, među kojima su i Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Hrvatska, a koja će biti formalno uspostavljena 13. jula na samitu u Parizu.

Mesec dana kasnije, Poljska i Švedska su zajednički predložile jačanje saradnje sa istočnim susedima EU u okviru “Istočnoevropske unije” odnosno Istočnog partnerstva u koje bi bile uključene Ukrajina, Gruzija, Jermenija, Azerbejdžan i Moldavija.

Izvor: Dojče Vele