U pogledu nafte BiH se našla ugrožena rastom cena

Naftna industrija BiH koja posluje sa gubitkom zavisi od stranih kompanija

Uprkos naizgled povoljnoj poziciji u pogledu nafte, Bosna i Hercegovina (BiH) našla se ugrožena rastom cena i ćudima stranih proizvođača.

Uprkos naglom porastu cena energije, bosanskohercegovačka naftna kompanija Energopetrol ipak je izgubila 1,75 miliona evra u prvih šest meseci 2008. godine. Pored toga, hrvatski naftni gigant INA je već dve godine većinski vlasnik Energopetrola, što je dokaz stranog uticaja na naftnu industriju BiH.

Iako zemlja ima značajne kapacitete za preradu nafte, sa rafinerijom Bosanski Brod koja može da preradi 4 miliona tona godišnje, ona se našla potpuno zavisna od uvoza nafte i izložena promenljivosti snabdevanja i cena. Prilične domaće rezerve, oličene u 876 bušilica koje crpe naftu iz zemlje, nisu uspele da zaštite vozače i fabrike od plaćanja jedne od najviših cena energije u Evropi.

Rusko odugovlačenje u pogledu povećanja proizvodnje u Bosanskom Brodu dodatno je doprinelo neizvesnosti i neprofitabilnosti ove inače visokounosne industrije. Više od godinu i po dana nakon što je Republika Srpska (RS) finalizovala prodaju dve rafinerije BiH i jednog distributera nafte ruskoj kompaniji Zarubežnjeft u februaru 2007. godine, sva tri preduzeća posluju sa gubicima. Veća od te dve rafinerije, u ratu oštećena rafinerija Bosanski Brod funkcioniše pola vremena sa samo 1.500 radnika, umesto sa redovnih 8.000 radnika koliko je na platnom spisku. Samo ta rafinerija zabeležila je gubitak od 32 miliona evra u 2007. godini i 7 miliona evra do sada u 2008. godini.

Neaktivnost Moskve osramotila je premijera RS Milorada Dodika, koji pridaje veliki značaj saradnji sa srpskim prijateljem Rusijom. On je u avgustu dva puta posetio rusku prestonicu da podstakne Zarubežnjeft da oporavi Bosanski Brod. Prema izveštajima medija i rečima ministra RS za ekonomiju Slobodana Puhalca, puna proizvodnja nastaviće se početkom oktobra.

Ekonomista Mišo Brkić objašnjava inertnost Zarubežnjefta. "Rusi su kupovali kompanije u jugoistočnoj Evropi ne da bi počeli da ih vode, nego da ih drže podalje od ruku zapadnih konkurenata", kaže on.

Jusuf Ramadanović

Izvor: Southeast European Times